Схватили сте: у спољноме свету нема никакве слободе!

Нема земље, нема државе, нема друштва, нема народа ни рода ни племена у којему постоји слобода у спољноме свету.

Слобода је само у нама, у нашем унутарњем бићу и суштаству, у свести и духу.

Лагали су нас у породици, лагали у школи, лагали на факултету, а лажу нас и дан-дањи све друштвене и државне установе, све владе и политичке партије, све владине и невладине органиције: слобода је само у нама, у нашем духу и суштаству, у нашој свести и свесности.

Колико смо будни и освешћени, толико ћемо и бити слободни.

А будни и освешћени не можемо бити ако се опијамо алкохолом и користимо разне врсте дрога и опијата, од биљних до синтетичких.

Алкохол и дрогу су измислили паразити и рептили, да би што лакше поробљави појединце, породице, друштва, заједнице, племена, народе и родове.

Алкохол и дрога разарају наша суптилна, танана невидљива  и онострана тела и, тако нас – са становишта тајне духовне науке о реинкарнацији – враћају уназад, у смеру обрнутом од духовног напретка, развоја и узрастања.

Онај ко посеже за алкохолом и дрогом може да осујети, може да уништи самога себе за стотину прошлих и будућих инкарнација; може да се врати на ступањ бесловесне животиње, те да у наредном животном току буде мајмун, магарац или свиња.

Зашто ово нисмо учили у родитељском дому, у школи, на факултету?

Зато што су паразити и рептили – још пре ко зна колико стотина година! – наредили свим владама и државама да се скрију ова истинита, битна и сушта знања – Знања Белих Богова.

Кад сам имао двадесет две-три-четири године боравио сам у Немачкој и Холандији, где су се алкохол и дрога могли на сваком киоску купити.

Право је чудо и Милост Божја што сам у изненадним визијима – у једној дискотеци на немачко-холандској граници, где су сви око мене били или пијани или дрогирани – све то у трену видео, схватио и освестио.

Имао сам јасновиђење за стотину година унапред, уколико посегнем за алкохолом и дрогом.

После те визије, није било човека, није било друга и пријатеља, није било никакве силе која би ме убедила у супротно.

Схватио сам: алкохол и дрога су пут смрти, али смрти свих смрти – најстаршније смрти!

Једино користим дуван, али нама Плавим Вилењацима дуван и не штети, јер умемо да уживамо у њему као нико на свету!

За обичне људе, за људе који не припадају раси и роду Плавих Вилењака – дуван је, ипак, штетан, али штетан једино за физичко тело, док осталим невидљивим, тананим, суптилним, оностранима телима – дуван не штети.

Мој деда, горштак Херцеговац, који је од војске дуванио а поживео деведесет лета, говорио би: од свих људских порока, једино те дуван никада неће навести ни на какво  зло!

Можда сам благодарећи дувану скратио свој животни век за коју годину у овоме свету – но, зар је то битно!

Доста ми је и ових седамдесет година!

Када после дубоког тиховања запалим дуван, тада имам такве визије, такве увиде у Оностраном које само кроз поезију могу да изразим.

Те тренутке дубоког блаженства и увида не бих дао ни за шта на овоме свету!

(У Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана тридесетипрвог.)