У следећем животном току морамо бити богови и богиње!

То ја помислим и кажем за свакога од вас, за свакога ко ми је мио и драг, за свакога ко је од мојега рода, из мојега јата.

А кад помислим и кажем, ја тада имам и визију, имам живе, вишепросторне и вишеслојне слике.

Било што да помислим и кажем, ја већ и видим, јасно видим и јасно чујем.

Будући да сам у позним годинама, кад год се растајем са драгим, милим и врлим ми пријатељима, ја им на растанку поручујем: Ако се не видимо у овом животу, видећемо се, зацело, у будућем, али тада као богови и богиње!

Када су ми отац и мајка напуштали овај свет, и њима сам, на растанку, упутио последњи поздрав:

Видимо се у следећем животу, видимо се, уистини, али не као људи, већ као богови и богиње!

(Велики Гај, лета 7527, месеца липња, дана шеснаестог.)