И када умрем ја ћу опет ногом стати
да стојим к’о храбра висока стена,
поглед ће вечно границу да прати,
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
.
Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где га нема.
Тамо за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно колико можемо да знамо.
.
Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да стално се плаши
јер Србин не може да се зове робом,
Србија ту су сви векови наши.
.
Чуваћу границу Србске земље моје,
опрост за грехе нећу дати ником
моје ће руке хлеб сваком да нуде,
ал’ Србију никад, то је све што имам.

Жрновград, 05.6.27527/2018.г.

Извор – блог Златни Билтен –