ВЕРОВАО САМ!

И ЗНАО САМ!

Веровао сам! И знао сам!
Да ће једном доћи, да морају доћи, Синови и Кћери Бога Светлости, 
Потомци Великих Предака што обитавају у Пра Васељени, у Пра Водеану Свести и Свесности; 
они што ће васаобразити све појавно и све непојавно, све што у Вештаству пребива 
и све што из Духа происходи, све што је горе високо и све што је доле дубоко.
Веровао сам! И знао сам!
Да смо рођени за дела узвишена, за дела Боговима мила и дивотна, 
за дела Љубави, и дела Доброте, и дела Лепоте.
Веровао сам! И знао сам! 
Да смо рођени за Живот вечан, да смо ми Суштаства без почетка и свршетка, 
да смо одувек били, и да ћемо заувек бити, у свим вековима и свим световима.
Веровао сам! И знао сам! 
Да Човек Човеку може бити Бог, Бог Љубави и Живота у Светлости!
Веровао сам! И знао сам! 
Да Човек и Човечица у Љубави могу да рађају Потомке у Светлости. 
Да су Мушко и Женско Једно Прабиће и Једно Прасуштаство, да су Њих Двоје 
тек Једно Једнијато пре Свега и после Свега.
Веровао сам! И знао сам! 
Да смо даровани дарима најдивотнијим, да у Заједништву са Боговима и Бозима 
творимо видљива и невидљива звездана јата, као и нове, будуће и минуле, 
Васељене и Правасељене, од Праискони тја до Праискони!

На Светим водама Словенског Истера,
у сутон вечерњи, 30. рујна, 7520. года.

БЛАГОДАРЈЕ ВЕЛИКИМ ДУШАМА

Перуну и Милошу,
сневачима и песницима
светова што се, гле!
у Духу рађају

Само Великим Душама верујем
Уистини ретким Душама Светлости
Што су се повремено
Низводиле у свет привида

Узимајући на се
Човечански лик

Оним Великим Душама
Што никада не бејаху
Од света
Нити у свету икада
Утеху налажаху