Снага кладе ваља, а ум царује – каже једна србска пословица.

Шта нам, кроз векове и светове, поручује ова послововица?

Поручује нам из магловите древности, да смо ми, Срби, рођени да умом, да снагом ума и духа владамо световима.

Србин је онај који умом и духом ствара и уређује светове.

Србин је, како је једном приликом рекао Тесла, рођен да тргује Светлошћу, да Светлошћу уређује и оплемењује свет у којему обитава, тргујући преко Светлости са иним племенима, народима и родовима.

Србин није створен за тешке и мучне физичке послове, јер у тим тешким и мучним пословима губи сврху и смисао својега србског постојања.

Тешки и мучни послови нису никога ни обогатили ни оплеменили, већ су га само у блато и мочвару свалили поистовећујући га са теглећом марвом.

Било где у свету Србин да се налази, нека се потруди да за хлеб насушни зарађује искључиво умом и духом.

Да свугде и свагда буде свој на своме.

Да не буде ничији ни слуга ни роб.