ЛИРИКА ВЕЧНЕ ЉУБАВИ

Кад се пробудимо изјутра, имамо много разлога да будемо тужни, очајни и несрећни, али, истовремено, имамо исто толико разлога – а, можда, и више! – да будемо радосни, срећни и задовољни.

Све је ствар нашег избора.

Наш избор јесте наш програм.

Ми својим избором, свакодневно, из часа у час, програмирамо сами себе.

Наше мисли, речи и визије, наши науми и снови творе наш програм који обликује нашу судбину, наш пут и живот.

Кад се пробудимо изјутра, можемо рећи и овако: овај свет који видим није мој свет.

То је свет илузија, омаја и опсена.

Стварни, истинити свет је у мени, у мојему бићу и суштаству, у мојим сновима и визијама.

Јер, кад буде дошао тренутак да напустимо овај свет, ништа са овога света нећемо понети собом.

Собом ћемо понети само своје мисли, снове и визије, своја осећања и своје љубави.

Све друго се распршује као дим и магла на ветру.

Овај свет је само један од тушта и тма светова на нашем пропутовању кроз Безкрај и Вечност, та зашто бисмо се онда везивали за овај свет као да је један једини?!

Ма куда год пошли, ма где год стигли, ми собом и у себи носимо свој свет.

Наш свет – то смо ми!

Ми, битни и сушти, са свим својим мислима, осећањима, речима, делима, сновима, страховима, бригама и љубавима.

Нећемо да се везујемо ни за Србију, ни за Земљу, ни за овај Свет и Сунчев систем, као ни за ову Васељену, већ за Живот, битан и сушт, за Живот, без почетка и свршетка, за Живот који је Љубав, Лепота и Дивота у свим световима и пространствима.

Ми бирамо и, ми стварамо!