Смрти, из вртлога твога цвета страх кљује
Моју пролазну наду, а сунце обасјава
Недодирнуто дело и верно описује
Време што се нађе изнад заборава.

Избледелим звездама свет се окрену
И у њима нађе свршетак безкраја.
Последњом снагом смрт се у мени прену
Губећи полако непомичност сјаја.

О ПЕСНИКУ

Влада Томић, човек многострано обдарен, отишао је на страну лица. Службовао је у нашој диломатији. У свакој врсти разговора врцала је његова мудрост, духовитост, духовна отменост. Пронашао сам неколико његових раних песама објављених у средњошколском зборнику. Одишу јасноћом израза, философском дубином, а неке су и пророчке.