Драган Симовић: РАСНИ СРБИН – ЏОН ЈОВАН БОСНИЋ
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Већ неко време пратим наступе и излагања Џона Јована Боснића и, могу вам искрено рећи, да сам, напросто, одушевљен њиме, да га доживљавам као својега саплеменика, као блиског рођака и врлог пријатеља.
Иако не говори течно, чисто и јасно србски – будући да је рођен и растао у Канади, те да србски језик није ни говорио до тридесете године – он, упркос свему томе, мисли србски, осећа србски и живи србски, а има и србске визије.
Џон Јован Боснић поседује србско становиште, србски став, србски поглед на свет, србску животну поетику, те србску енергију, србску снагу и моћ.
Он је расни Србин, Србин Аријевац, како по свом видљивом, тако и по свом невидљивом бићу и суштаству.
Србин, уистини!
Како ликом и стасом, тако и по карактеру, те по душевним и духовним одликама, врлинама и манама, будући да је сваки расни Србин – као и сваки расни Аријевац – саздан, у исти мах, и од врлина, али и од мана, јер уз врлине иду и мане.
Врлине су наша светла страна, а мане су наша сеновита страна, наша сенка.
Но, расни Срби, Срби Аријевци, којима и Џон Јован Боснић припада, имају тај Божји дар, да и своје највеће мане могу преобратити – само ако се одваже на то – у највише и најдивотније врлине.
У Џона Јована Боснића је све искрено, честито, часно и истинито.
Оно што мисли и осећа, то и говори.
Говори из срца и душе, а то и јесте једна од препознатљивих одлика расног Србина.
Само расни Србин уме и сме да говори и мисли срцем, да говори и мисли душом.
У иних раса, народа и племена – нема тога!
Упамтите: само Раса Срба мисли и говори срцем, мисли и говори душом!
Све ине расе, сви ини народи и родови – мисле и говоре главом, или још одређеније: мисле главом а говоре грлом, односно, из грлене чакре – што и јесте чакра скривалица, чакра лукавица.
Џон Јован Боснић – искрено и честито, силно и неустрашиво – љуби Србски Род.
Љуби Србски Род и срцем и душом и духом.
Та несебична и неизмерна љубав према Србском Роду Боснића је – после тридесет година проживљених на Западу – и довела у Србију, на Родину својих предака по оцу, док су његови преци по мајци – Лужички Срби.
У њега је, нема сумње у то – а са чисто расног, ведсрбског становишта – спој оног најплеменитијег и најдивотнијег како Северних (Лужичких Срба), тако и Јужних Срба, Срба са Хелма.



Reblogged this on Балканска правила.