Драган Симовић: Пут Богочовека
Тијање праискони јесте божански промисо свеколиког помирења и исцељења.
Јер нема истинског исцељења илити обожења без свеопштег опроштења и помирења.
Свеопште помирење, како по висини тако и ширини; како по усправној
тако и по водоравној линији.
Насупрот Тијању праискони налази се демонски пројекат: рат свих против
свију: рат са самим собом; рат са породицом; рат са прецима; рат са потомцима;
рат са народом својим; рат са иним народима; рат са божанским.
Да би човек оздравио, да би се уистини исцелио илити обожио,
он мора најпре да се помири са самим собом, са својим прецима и потомцима.
Духовно узраста само онај који се уистини помирио како по висини
тако по ширини илити дубини.
Помирити се са свима и опростити свима, имати разумевања и љубави
за све – то је пут Богочовека илити човека од праискони.
.
*
Сневачев Велики Сан
.
И гле!
Сневајући
Познао сам Живот
Један и Вечан
У Васељени
И живео у Истини
Праживот од праискони
А кад сам се гле!
На трен пробудио
Видео сам и појмио
Да је све опсена
У свету изнад сна
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Драгане Мој ,
Благодарим ти што си нас у твом земаљском присуству упућивао на Истину…
Ово је све Ваистина …ово је једини начин да избегнемо све “ замке“ нама видљивог света. Творац нас искушава и “тера“ да ратујемо … све до оног трена док не спознамо… да је све око нас дар од Творца … нисмо ми ти који треба да осуђују пресуђују и мењају спољне слике света… Ми имамо само један задатак а то је је да мењамо себе и да се с љубавју сјединимо са нашим Творцем
Песниче још једаред благослов твојим ванвременским мислима.
Владан Пантелић: О,осетљиви Милане! Тих дана, 2002-ге или 2003-ће године, Драган је био наш гост у Тијању, моме родном селу. Седели смо на заравни изнад мога дома, заравни коју је он назвао Поглед. Прекрасан видик према југу, иза брдо Орлова, на истоку Јелица планина, на западу златни зраци Жарка Сјајка, ниско полегли по видокругу. Причали смо на ову тему, хтели смо да отворимо школу исцељивања и исцелитељског појања, писања… Имали смо план, но. нешто нам се тада није отворило. Када смо сишли у двориште Драган је, у једном даху, исписао ове речи, а ја сам, за СЖ, дао наслов – Пут Богочовека. Драган је писао врло брзо и скоро без грешке. Ретке су, врло ретке, исправке у његовим текстовима. Имао је моћну енергију прибраности и лако је одржавао основну мисао коју је хтео да истакне.у сваком свом тексту. Благодарим, Милане!