Велика Томић: ЖЕЂ


Текле су све наде престајања,

жеђ, жеђ…

.
Киши!

.
Упија земља снагу

све се одједном боље види.

Море до у бескрај од истих покушаја

подиже се

да пређе обалу.

Нит обала плови,

нит се море диже,

само замља пије.

Један коментар

Оставите одговор на Велика Томић Одустани од одговора