Љубљени ветром млади листови

Крију птице и њихова гнезда!

Још мало, и бежаће таме облаци јер

Стижу бели велики лоптаци!

 

 

.

Моје руке, ко крила,

Замахом  пут утиру

Срцу што јаче куца!

Граница тела нестаје!

Све пламти од весеља!

Буди ветар, љуби ми лишће,

Разви руке, моја крила

Сновима својим дозволи

Да загрле их моја сунца.