Рез велики као хируршки дуж Душе,

пукао је по средини

манифестовао се великом ватром,

тескобом у телу,

ватреној плими…

.

Болео је, годинама,

растао, а Мокош га крпила

нитима својим

да сачува ме у свету Јаве

све до сада!

.

Питах Богове Родне шта ћу без опне

Душа је отворена за све и сва

Кажу ми: „Ти си та!

Тело носиш у просторе све

у највише могуће димензије

и одатле делаш исконски на сад,

а све је сад, трен и оваплоћење

Душа познаје путеве њене!

.

Плашиш се рањавања, а немаш опну,

заштиту немаш за силе мрака,

не брини Богињо, сијај суштаством,

спала је са тебе заштита свака!

.

Покажи се ко си у Истини свима,

покажи како делује у теби силима,

на Јави се вини у радости до неба,

обасјај ову Јаву, оклоп ти не треба!“