На престолу надвечног жртвеника
У порти стамене Раванице,
Покров је васкрслог мртвеника
И на њем’ гоблење божура

.

Он се шеће кроз Горњак,
У царском орнату од мирисног биља,
Из леве руке му Његова глава фењеруша
Обасјава путе и скривене куте Лазарице

.

Крст му водилац, прародилац вере,
Устројство изабраног царства небеског,
Он је црква српска, православна,
Књига заветништва, старославна

.

Он је јутарња литургија, богослужење
И причешће грачаничко, звона дечанска,
Призренски Архангели, Кориша речанска,
Пећка патријаршија и Зочиште

.

И његов завет наше је ноћиште
А његове стопе где год да стану,
Нетрулежне, непатворене и свете
Отисци нас њини воде Газиместану

.

Тамо где су забрани смрека,
Усековани камен и разгранати лан,
С првим зраком јутрос, Црна Река
Дочекује благодатни Видовдан

.

На престолу надвечног жртвеника,
У порти стамене Раванице,
Глава је васкрслог мртвеника
И на њој небеска круна