Верица Стојиљковић: Лепеза белих облака


Гледам како милујеш семење што биљка постаје
Гледам како ти долази планинско цвеће
Лек за многе душе на путу изгубљене
Гледам како радосно улећеш у беле облаке
На земљу сишле да ти буду ближе

Лепезе беле, праве твоје раширене руке
Гледам те и озарује ми се цело лице
То душа моја поред твоје плеше
И срце пева песме уснама изговорене
Како си леп у истини данас када.
Преображење – тече!

Фото: Никола Педовић, Г. Дубац, Гуча

Један коментар

Оставите одговор на Велика Томић Одустани од одговора