Чујем Песму громова лудих.

То Прометеј у мом срцу пева.

Бол разума и звук валцера смрти –

јединствена музика.

Гушим се у сопственом блату

ходочашћа својих.

Дали се Небо најзад смиловало

или Дамари прометејског срца

певају у мени?

О Песмо блажена из Гротла устани!

О Молитво усахла на уснама

Срце ми врати живима!

С.С.Л: “Изгубљено царство“