Ја сам је сасвим случајно зачео

У своме болу

Али се ничега не сећам и слутим

Њено право име у изгубљеним речима.

Њу су узмислиле моје мрачне глади

Што се изједначавале са тишинама

И будиле пре праскозорја,

Пре звука

Што је долазило да ми нујно окрзне чула.

Ноћу сам јој откључавао молитве

Уграбљене од понорница,

Остављао светове и дргтурио у песми

Коју је ветар однео да јој струјне

У мочварно срце.

Великии србски песници

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Фото: Тања Николајевић Веселинов