Преко пута куће је кућа,

између та два свијета

луна шкропи мисли

да не сузе по софри.

.

Преко пута стабла је стабло,

између та два ока

мјесечина лаванду дуби

фатаморганичним смиљем,

погане шутње криволови.

.

Да не прерасте себе,

а да не руши дан

и не прекида дан,

и да се напосљетку

двије ноћи рукама свежу

мамцима зачараних праменова

у ноћ, из које буђења нема.

.

Збирка – “Ужарена лаванда“