Горан Хаџи Боричић: Јутарња јадиковка


Свануло је јутро сиво

Сунце једва светлост даје

Али није Сунце криво

што се мени не устаје:

.

НЕ ИДЕ МИ СЕ У ШКОЛУ!

.

Топли кревет назад вуче

мада сан са ока бежи

Данас опет као јуче

зна се грм где зека лежи:

.

НЕ ИДЕ МИ СЕ У ШКОЛУ!

.

Ја њу не могу да сварим

(а мислим ни она мене)

Претерано баш не марим

за лекције и оцене…

.

НЕ ИДЕ МИ СЕ У ШКОЛУ!

.

То је разлог што ми сада

тек напола живот прија

-јер он (живот) почиње тек тада

кад се школа одробија…

Фото: Школско дете; Википедија

Постави коментар