Заталасај златно класје

Праискони змај се роди

Својом ватром небо шара

Нове руне старог свијета

На дар светој зори носи

Затрепери ој изворе

И заискри очни сјају

Нек запламти огањ срца

Праискони нам се роди

У земаљском новом рају

И крик пусти горски орле

Бисер сузу мајко вила

Заталасај златно класје

У сну сам га једном снила

Сливао је Љубав гласом

Погледом је дуге ствар’о

Рукама сређив’о Свемир

Залив’о га смарагд пјесмом

Ех ти двори од кристала

И капије од сафира

И цвјет Божји усред баште

Неописив људском рјечју

Недокучив њеној мисли

Мироточив нектар тече

Од омаје успаване душе лијечи

Пробуди се о витеже

Пробуди се сило свјета

У камену мач те чека

И потезом самураја

Незнању да вео дигнеш

Расточиш га

Избришеш од памтивјека

Заталасај златно класје

Милујем те руком,пјесмом

И усјецу ријеч Праоца

На небеском своду плавом