Данашњи еврофанатици и тзв. мондијалисти са презиром и омаловажавењем говоре против српских митова, називајући митом и оно што није мит, а понајчешће пљујући по косовском миту, иако је Косовска битка историски догађај. Блебећу тако празне главе и убоге душе против мита о царству небеском, хоће кажу царство земаљско и то називају реалношћу. Наравно, лажу и подмећу. Нису косовска народна епопеја и легенда о величини косовских јунака настале на темељу Лазаревог опредељења за саможртвовање ради царства небеског, које ови малоумници виде као цену за лагодно башкарење у хришћанском рају. Ако је само једана песма навела овобкао разлог изгибељи српске војске, остале су на бојном пољу виделе и силну турску војску. А и то царство небеско, које помену један народни певач, није оно што мисле сироте душе, недорасле уму народног барда. Јер царство небеско је царство духа, морална и карактерна вертикала људског бића. У тој вертикали су витештво храброст, част, достојанство,љубав према слободи, родољубље, презир према издајству и користољубљу. То је све оно што је народ у вековима ропства сачувао у свом духу као звезду водиљу. Без тога не би био устању да извојује слободу после четири века ропства. Народ који престане да слави слободу и да је жели, неће је ни дочекати, угасиће се и престати да постоји. И шта против ове истине имају данашњи мондијалисти и европејци, наследници Брозове идеологије и антисрпства? Зашто им смета мит који и није мит? Управо због тога. Због оне духовне вертикале на коју нису устању да се уздигну. Због новог мита о царству земаљском у Европској Унији који сами стварају. Прича о ЕУ има све одлике мита о срећном животу у будућности у којој владају богови новца. Наравно, овај нови мит захтева промену свести и уништење оне духовне вертикале уз коју се још по мало држи слуђени народ.
Овај нови мит је прави мит, али без душе као свог темеља, те неће бити слављен у песми његових твораца нити народној. Његов темељ је добра лаж за лошу праксу.