Фото: Песникиња Ана Ахматова; Википедија

Уместо мудрости искуство.
Та храна у безукусном стању.
Младост је била к’о молитва недељног дана,
и зар да не мислим на њу?
Колико сам пустих путева прошла
с тим што ми не беше мио.
Колико се молила у цркви за оног
што је у ме заљубљен био.
Сад сам заборављива као нико на свету.
Тихо пролазе сати.
Непољубљене усне, ненасмејане очи
ко ће ми више дати!