Фото: Божић; Википедија

Освану зимски дан, мразан, ветровит.
Породица срце отвара уз благослов вишњи.
Насмеши се олтар небески
јер се Христое роди, а он се радосно
осврте по свом свету, запечати
жалосне вапаје клете,
захвачност обузе духовне сфере,
анђели се смерно поклонише Христу,
рекоше да Земља хвали господа свога.
Срећа се узрујано рађа са Христом
у прааскозорје, а бадњаци цврче, букте,
пламте а жар свој сливају
у пуна срца људска.
Обузе душу небески пој
када се роди мајчин благословени син
који од оца намењен би
да род спаси, подари, донесе нову веру
и тако испуни завет дат Мојсију
и напаћеном народу под влашћу
фараонском.
.
Тако се роди син Исус,
дарова свету себе да мисао
свевишњу усади у залуталост душе,
да преузме учење ново
и талисман буде за нови свет
између Содоме и Гоморе разапет.