Да ми је чаробни штапић бар на један дан
Нико не би био болестан, сиромашан,несрећан, тужан ил’ сам..
Не би било деце без родитеља
Нити родитеља без деце
Текле би само сузе радоснице
И реке среће
Свако би имао свој топли дом
Не би се рођени свађали
Не би се због међа убијали
Не би светиње рушили
Сви народи би народ били
И род и сестра и брат
Али, у инат не дају ми тај штап!
У инат је уместо Бога новац Бог
Свако дува у свој рог!
И туђе је слађе од свог
И зеленија је комшијска трава
Порок под јастуком спава
И свађа, зло и галама!
Пакост, мржња и бес!
Опака људска свест!
А, плашиш се одласка одавде?
Што?
Мислиш рај је?
Не, друже мој!
Пакао..
Шта сам то наивно уснила???
Вила без чаробног штапића..

Фото: Чаробни штапић; Википедија