У теби сам волео
жену тиранина
успавану…
у галерији мојих сећања
која тугују годинама…
изникла
из корена трнове ружице
у хладу мојих надања
умивена…
бистрим горским водама
хладних кладенаца
дишеш…
плућима раног пролећа
и цватом првих јаглика.
.
У очима
отапао сам ти
ледени брег
да нестане
са задњим снеговима
да сијају
као да силазиш с Венере.
Волео сам
да те гледам
како плешеш
мојим нагим жудњама
у тајнама ноћи
како гасиш ране зоре
које немо ћуте сакривене
и умиру
са првим зрацима сунца.
.
У теби сам волео
жедну звер
са камена
која испија пехаре
нектара шумског биља
од кога се умире
у царским немирима
љубавног пијанства
док се Сунце и Мјесец боре
за престо сванућа.
.
Волео сам
твоју дивљу страст
варварску
коју је месечев срп
резао на постељи од трава.
Само си ти умела
да сакупљаш
разбацане ноте
обалама реке
и покрећеш жице виолина
да свирају песму универзума.
…Пробуди се
трнова ружице
у теби још живи
жена са душом девојчице

Фото: Успавана лепотица; Википедија