Фото: Медитација; Википедија

…

Ево описа суштине медитативног искуства:

Када затвориш очи, пројекција твог спољашњег света нестаје, али је још увек можеш пројектовати „унутрашњост очних капака“.

Поента медитације је да се вољно потпуно укине пројекција физичке стварности и потражи базу=базу=средњу на којој сте и у коју сте пројектовали своју претходну перцепцију

Овај блок је ум.

Без пројекције информација, и сензуалне и интелигентне, сама позадина остаје ПРАЗНА.

Мисли су и пројектовани објекти у њој, а све док мисли постоје у твом уму, то је знак да си усредсређен на предмете а не на празнину.

Предмети су оно што чине „буку“ у тишини празнине.

Па шта би требало да урадиш?

Док затворених очију гледаш у половину разума, буди свестан својих мисли.

Када постанете свесни својих мисли и можете их јасно препознати у свом Уму, тек тада можете својевољно усмерити пажњу на размак (простор) између њих.

Када довољно дуго, у потпуном присуству, држиш фокус у празнини… мисли се разликују. Зашто то?

Јер да би се прилепили уз вас и окупирали вашу пажњу, морате да их поправите фокусом. И пошто је фокус фиксиран у празнини, мисли се шире, отпадају, а празнина постаје оно што ти заузима пажњу, постаје већа, док из ње не нестане.

То је када доживиш потпуни мир тишине.

У том миру сада твоја душа може несметано да утисне божанску искру. Од тада пратите искру, усредсредите се на њу и она ће вам донети незамислива открића, која ће ваш дух прихватити и када сте спремни за то, тумачите интелектом и пројектујте их у стварност.