Осећам како семе румено плаво клија у мени
у бразде дубоке бачено сред опролећале јесени
.
Поља ми беху од душе растресите
и хумусних сени.
.
У време сетве облак радосни коло поведе
и јужни заигра ветар што веселост буди.
.
На кори храста столетног у крошњи неба урезах
речи да трају.
.
Музиком понесена загрлих Дунав и Саву, лабуде све
Лепршаве семенке птичија лака крила.
.
Пролеће што тка ћилиме шарене
Згоди ме у око пупољка нежна стрела
Песма је извор вечни који сам негде срела
Песма је љубав којој се подадох и коју сам хтела.
Пробудих се једног јутра загрцнутог у гондоли
Плавој
Ко да се пролеће у цвету багрема са мном ојави.
.
Песма и ловци у шарене дуге ловљени смо били
За нама столећа исткана даљином-
Ко суза кад се ка небу уздигне
И траг даљином писан
Оста- у плавој трави.

Фото: Храст тијањски у јесен; Википедија