Буде се успомене.
Буде се још неиспитане мисли.
Стојим у епицентру и
не могу побећи.
Привиди се смењују и нико не зна
да ли је то будућност или прошлост.
И пророк над куглом забринуто гледа.
Испред мене је ковчег,
у њему је суза.
Поред јаме стоји сенка.
Никога нема.
Књигу пророштва окреће
једино ветар.
Написана мастилом које се
не брише ни чим.
Ово је једина ноћ која не обећава зору.

Фото: Фототека Србског Журнала