Ако осјећате немир, знак је да сте центрирани у егу.

Зашто нам его доноси немир?

Зато што смо изабрали и прихватили сопствену изолацију од цјелине душе. У изолацији се активира нагон самоодржања а тај нагон собом производи перцепцију неравнотеже и поларизације. Све што је у неравнотежи тежи равнотежи. Тежња је поларизовани набој који се манифестује кроз духовни немир.

Уколико сте немирни ви сте идеални плијен паразитима, а излаз из тог односа је лакши него ли се да мислити.

Ваша душа је сједиште мира, стога је и излаз из подређеног односа са паразитима управо у њој. Наиме, повратком из ега у душу не губите свој его (своје ја) као што се то мисли. Ви га интегришете у цјелину из које сте га само наизглед одвојили и изоловали.

Мир је стога у Једноти душе, гд‌је сте свој его (своје ја) вратили у цјелину, а повратком цјелини елиминисали сте нагон самоодржања, поларизацију, набој и немир из свог духа.

Вашом пажњом сада видите цјеловитост душе а цјеловитост порађа духовни мир, те одатле стварате нову перцепцију потхрањену том свјесношћу (духом) и осјећањем мира.

Дакле, неопходно је да прво препознате да сте у немиру, јер тек када тога постанете свјесни можете се сјетити и душе и начина како да јој се вратите.

…

Како свој центар вратити у душу?

Љубав је кључ.

Чим постанете свјесни да сте центрирани у егу, да сте немирни, насмијешите се и духом обгрлите све око себе, видљиво и невидљиво, као себе саме. При том се дајите безусловно, без страха и било каквих очекивања.

Безусловно давање… то је Љубав.

Гд‌је је Љубав ту је и хармонија и мир.

Гд‌је је Љубав ту је и Бог.

Фото: Беле руже; Википедија