Ко је посматрач?
Ко је свједок стварању?
А Творац, ко је Творац?
Ко манифестује оно што Творац ствара?

У свим овим подијељеним улогама само једно је исто; тај „КО“.
*Улога посматрача је да посматра. Одакле посматра одатле и доноси закључке о ономе што посматра. Идеална позиција посматрача је неутрална позиција. Одатле посматрач посматра непристрасно. Тада је он НЕУТРАЛНИ ПОСМАТРАЧ. Из те позиције он види све онакво какво јесте.

Али чим смо схватили да постоји ‘неутрални посматрач’ то нам сугерише да постоји и пристрасни посматрач, тј. онај који посматра из позиције с којом се сјединио и поистовијетио а стварност одатле посматра кроз поларитет (добро-зло).
Сврха посматрања је да се извучемо из поларизоване позиције и уздигнемо се у неутралну позицију гдје се аутоматски анулира набој поларитета а остаје истина о посматраном субјекат-објекат односу. У неутралној позицији оба чиниоца стварности су истовремено субјекти али и један другом објекти. У њиховом односу неутрални посматрач види суштину односа-ИГРУ. Једном када схвати циљ игре он се враћа у субјекат из којега се уздигао у неутралну позицију и сад из субјекта дјелује с циљем да оствари највећи потенцијал игре-душу, коју је у неутралниј позицији видио и схватио. То виђење, схватање и практична примјена посматрачевог сазнања фундаментално мијења исход манифестације стварности тог субјекта.

КО је тај посматрач?

Посматрач је биће-апсолут=постојање, које/који је присутан у процесу стварања. Без његовог присуства НЕМА нити процеса нити исхода, нема посматрача нити оног што се посматра.
*Свједок… свједочи. То је уистину други облик посматрача. У улози свједока посматрач не суди, он само потврђује чињенице. Његова улога је стога за толико различита од улоге неутралног посматрача, јер он нема потребу да мисли да ли је нешто онакво какво јесте или се пак, као из поларизоване позиције субјекта чини да јесте. То није његова улога. Његова улога је да освједочи да нешто постоји, било да је истинито или лажно, било да је ‘stvarnost’ или илузија, за свједока то не мијења ништа, за њега то постоји-јесте.

КО је свједок?

Свједок је биће-апсолут који је присутан у тренутку манифестације и својим присуством потврђује чињенично стање; да је оно у том тренутку такво какво је. Без присуства апсолута у улози свједока нема нити свједока нити онога чему свједочи.

*Творац, као што и сама ријеч каже, је онај који ствара. Шта је то што Творац ствара?

Творац ствара Ствари као и њихов поредак, перцепцију тог реда. Без Творца НЕМА Творевине, као што без Творевине НЕМА ни Творца. Уистину, Творац и стога и Творевина, су стање дуалности воље и будне пажње бића-апсолута. Апсолут (постојање) мора бити присутан у Творцу и у Творевини како би се и Творац и Творевина могли посматрати и освједочити да постоје. Без апсолута НЕМА нити Творца нити Творевине.
*Све што Творац ствара не би имало никаквог смисла да се то што је створено не манифестује у стварност. Дакле, да би се нешто манифестовало мора постојати и МАНИФЕСТАТОР. Манифестатор је Бог, Једнота апсолута из чије се Свијести порађају и Творац и Творевина, и посматрач и свједок. Бог је биће-апсолут који има Свијест-о-себи-апсолуту. Без апсолута (постојања) НЕМА Бога и консеквентно НЕМА Творца, Творевине (Створења), посматрача нити свједока.

КО је онда апсолут?

ЈА ЈЕСАМ.

ЈА сам биће=ПОСТОЈАЊЕ које је свептисутно, нествориво, неродиво и неуништиво. Ја свим својим аспектима дајем вриједност нечег постојећег. ЈА сам у свима и свему оно исто, непромјењиво ЈЕДНО. Ја сам Једнота која из себе порађа Јединке и од њих ствара илузије цјелина.

Ето, то сам ЈА, и у теби који ово сад читаш (свједочиш). Ти си ЈА (другог нема), те стога треба да схватиш да си ОДГОВОРАН за сопствену стварност коју из те позиције ствараш и да треба да се сјетиш КО СИ (БОГ) како би ту одговорност коначно могао и прихватити. Кад се свега тога сјетиш ЉУБАВ ће те обузети и нећеш више тражити кривца за своју жртву већ ћеш добро посматрати шта ствараш, како ствараш, гдје си позициониран и да ли си се поистовијетио са било којом улогом. То ће ти дати слободу али и одговорност за све што ћеш од тада искусити. Ти, уистину и не постојиш. Постојим само ЈА-апсолут који сам своју вољу и пажњу издијелио у улоге које играм и сад ето, причам сам са собом.

Фото: Фб страница – The gardens of the soul