Дал’ слутим те
само,
ил’ постојиш збиља?
.
Од чега си
саткан?
Камена, ил’ смиља?
.
Да ли је то
Љубав?
Или варка само?
.
И колико вере
Љубави да дамо?
.
Желим да верујем
да постојиш збиља!
Никако од камена,
Већ од вечног смиља!
.
Да живиш у
мени,
да те срце
сања…
.
И да срце
твоје,
у вечности,
Љубав ми поклања.

Фото: Смиље; Википедија