Ана Миливојевић: Мастило

Можда сам ти мрља у дневнику
Започето слово
Ништа ново
Само, знаш ја сам романтик
Срљам из једне пропале љубави
У другу
Знајући шта ме чека
Увек су ме привлачиле живе ватре,
место цвећа
Зато ми је и душа оваква
Пропала од пожара
Мастило и брдо папира
Покушавају да ме убеде да сам повређен
И да ниси ти никаква вила
Већ погрешно пролеће
Чезнем, пишем
Некад једва дишем
Такав је живот песника
Фото; Мастило за налив перо; Википедија
