Дајте ми очи пуне месечине,
и срце пуно сунца.
Руке сужањске жито милујте,
док душа хрли у модра пространства.
.
Избришите ми све безвезне сате
да ми живот цео у младост стане!
И нека ме љубав нитима за небо веже,
да будем небеска љубавница.
.
Од сунчаних зрака исплешћу крила
и летети са облацима око света.
Отворићу ковчег у којем
заробљени снови спавају.
.
Од дуге направићу степенице до неба
да се сви раздвојени сретну.
Сребрним концима месечине
повезаћу светове, да у једну
колевку стану.
.
Од звезда направићу ибрик
из којег се пије срећа.
А ветар ће однети бол, патњу и тугу.
Нека отплове на дно океана,
нека се одморе.
.
Сакријте сву подлост, прљавштину, зло.
Утишајте свађе, раздоре и бол.
Заробите несреће, пошасти и ратове.
Глад, болести и заразе.
Невере, преваре, завере.
.
Дајте ми крила да загрлим свет.
Нека се помешају све боје
и све нека блиста.
Волети је тако лепо!
Још лепша је душа чиста!
.
Буди ме дан!
Беше ли ово јава ил’ сан?
Патња, лажи, зло међу нама обитава.
Издаје, преваре, осуде и страхови
наши су слепи путници.
.
Крик раздире груди, јаук од бола!
Много боли истина стравна!
Ланци похлепе мрве и ломе,
али наду не могу да сломе.
Што беше сан, биће јава!
.
Дајте ми очи пуне месечине
и срце пуно сунца!
Руке сужањске жито милујте,
док душа хрли у модра пространства.

Фото:Фототека Србског Журнала