Мира Видовић Ракановић: Одлазак

Љубав његова
Изгуби се у валовима
Немирних река
Мене
Што је живот
Затровао тугом
Пут мој
Не посипа
Више пролећем
Стискам срце
Полако
Ткам сузе
И опраштам
У моју луку
Сад се
Бура настанила
Добијам снагу
Остављам тугу
И њене поклоне
За друге
Одлазим
Без осврта
У боље сутра
Фото: Бура; Википедија
