Љубав његова
Изгуби се у валовима
Немирних река

Мене
Што је живот
Затровао тугом

Пут мој
Не посипа
Више пролећем

Стискам срце

Полако
Ткам сузе
И опраштам

У моју луку
Сад се
Бура настанила

Добијам снагу

Остављам тугу
И њене поклоне
За друге

Одлазим
Без осврта

У боље сутра

Фото: Бура; Википедија