Та проклета глад
И та света бол
Куд си кренуо човече
Са свим тим маскама
Глумиш на позоришним даскама
Самоважност и срећу
Благостање,усхићење
Брзо ће представи крај
И гдје смо
Пред огледало Божије
И пази кад будеш скидао шминку
Да по која суза не капне
Разлит ће се боје
Шарене лаже
Погасит ће се свјетла
Нестаће сцена и занос
И
Ту смо
Та света бол
И истина
Дотакни је,пригрли је
Иза ње цвјетају најљепши божури
Запали ватру свога срца
Удахни мирисе неба
Радост је твоја глад
Буди ствараоц
Можеш да изродиш све свјетове
У само једној мисли
Зањиши трешњине цвјетове
Распјевај небеске птичице
Удоми космичке луталице
Нек зацакле потоци и ријеке,мора,водеани
Као да се у њима купају чисти дијаманти
Пробуди прастворене дивове
Уснуле у брдима,горама,сунцокретовим пољима
И ослободит ће се ДУХ
И видјет ћеш пут ка звјезданим јатима
И бићеш свој међу својима.

Фото: Фототека Србског Журнала