Нека сва тежина остане,тамо…
У дубини најдубљој,
што јој место знам ја, само.
Нека остане, где јој је и место …
у тишини најтишој…
У тачки погледа на свет,
оној највишој ..
А , човек нека иде напред.
У сопствени недоглед …
Како уме и зна…
Док корача путем,
путем неоствареног сна…
Испуниће му душу
и заокупити мисли
стаза та, тајанствена,
тајном постојања проткана…
Огреховљена, али нитима
неба откана …
Дааа…мир човеку,
у немиру да,
тишина умилна, та …
Од тишине, тиша, најтиша …
Од мира песма саткана, сва…

Фото: Фототека Србског Журнала