Мира Видовић Ракановић: Странкиња

Кад је био уз мене
Срце је тада
Бубњем тукло
Сва сам била
У лепоти
Онда се чин заврши
Завеса паде
Он оде даље
Путем којим нисам
Хтела да идем
После нисам више
Своја била
Већ странкиња са
Закрпама слободе
Болело је ходати
Без лица
Тежак је то терет
Заволети тугу
Шумове сам
Слушала из далека
Чекала да нам се путеви
Укрсте поново
И замишљала
Крила да ми расту
Фото: Фототека Србског Журнала
