Сто од ораха и мапа урезана,
Девет венаца планина,
И река срцем уписана.
Пише се древна историја,
Са облака будућности сишла.
На трен су врата отворена,
Ветар севера долази,
На рамену човека одмара.
Под прозором снежним птица скривена.
И гле,
Очи у планински, пети венац упрте,
Небо отворише.

Фото: Фототека Србског Журнала