Њен однос са биљем је био унутар ње. Није знала ни од када ни зашто та веза са биљем расте у њој. Као семење којестално траје и стално се обнавља. И стално из почетка шири из себе гранчице, листове који заузимају цео њен простор.И не   њен простор унутра већ те нити из семена изникле излазиле би кроз стопала, кроз очи, уши, кроз нос и посебно кроз њене прсте ширећи се свуда око ње где год би она бивала. Она је овог дивног пролетњег јутра у својој башти, а башта је на крају дворишта. У дну њиховог малог имања на валовитим падинама невисоких планина.Устала је, као обично рано и још сасвим непробуђена вукући велове сна за собом, прошла је кроз двориште. Поздравиле су је маце, рундави домаћи пас чувар, зечеви, коке и малени тек излегли пачићи. Сви су јој се обрадовали као и она њима. Јер знали су они да када се Она буде враћала из јутарње шетње донеће им свежу мирисну хранукоја је расла само у башти. Њеној башти. Када је стигла до баште стала је испред капије. Дрвене капије направљене од грана дрвећа и зарасла у биљке разноразних цветова. За тренутак се умирила. Зажмурила. Удахнула. Јер Она је осећала да улази у Њено свето место. У простор у коме расту делови Ње саме. Биљке. Свих облика и боја. Биљке велике и мале, ниске и високе, старе и младе. Све их је волела и све их је знала, као делове себе. И свака је. Ту се чистила и пунила. Дешавало јој се да у башту уђе и запне о неку пружену осушену лијану и тада би знала да је она позива да је расплете, да је извуче, да је откине и одбаци, јер тако би расплела замршене мисли које су је мучиле последњих дана и развијале се по њој заузимајући све више и више места. Ивремена. Или би јој се десило да главом удари у неку грану дрвета кога је увек мазила, а да до тада и није примећивала да се грана осушила и да је позива да је одсече и искористи за ложење  и по тестеру и благо са захвалношћу, али одсечно би ту суву грану одсецала. Знала би тада тачно шта заправо у себи одсеца и чега се ослобађа. Шта је то у њој оживљено и осушено и чега треба да се ослободи сагоревајући то, како би нешто ново могло да се развије. Или би шетајући између биља осетила позив неког цвета који би посебно сијао тог дана и треперио са жељом да га убере. Осећала је тада да је тај цвет неки њен мали успех, нека њена радост, неко њено учињено дело коме се радовала. Убрала би га и на груди привила ту биљну радост да јој снагу даје. Овог јутра јој се цветњак у тој чудној башти учинио некако замршен. Смотан и рашчупан као да се_неко умешао у природни склад овог биља које је тачно знало ко где ниче, расте, развија се. Ко се на кога наслања или кога подржава. Ко кога од јарког сунца штити или својим дубоким кореном водом напаја. Пришла је цветњаку и загледала се. Увек би најбоље видела биљке разумела и од њих сазнавала када би села на земљу, рукама додирнула нежно биљке и зажмурила. У том миру би упијалаприче које би јој биљке причале. Те приче би се тихо ушуњале у њено унутрашње царство и налазиле место у коме треба да се сместе. Јер тимулажењем и смештањем би биљне приче чистиле њен простор, избацивале отрове упијајући их у своје листове и гране и излазиле поново напољеостављајући за собом свежину, ведрину, радост бивања.Овог јутра је осетила да једна малена, а дивља ружа жели нешто да јој каже. Пришла јој је, додирнула и пустила је да у Њу уђе. И ружина прича је у Њу ушла и причала јој. Боцкала је оштрим трновима бушећи балончиће туге, неисплаканих суза, згуснуте чежње и патње. Ослобођене сузе су струјале Њеним венама. Осетила је и пустила да кроз затворене капке из Ње исцуре. Да оду сва та сећања на њега, и све њих које је толико волела док јој се љубав није враћала. Од којих је чекала нежност и пољубац и дивљи додир природе. Знала је да нешто није умела. Сваким треном ружине приче осетила се чистија и лакша, али и празнија. Али веровала је ружиној причи. Веровала је да та празнина мора да се расплине како би у њу нешто ново могло да уђе. А онда је ружа отворила своје латице, нежне, светло розе и тако мирисне. Разлила је својом причом, бојом и мирисом божанску љубав и снагу по Њој. Веру у себе и своју љубав. Она је и даље седела на земљи препуштена ружиним вођењем. Јер, знала је Она, да су дивља ружа и Она исте. Да имају нежне мирисне латице, али и оштре бодље. Испреплетане гране али и црвене плодове. Осетила је како се полако освежава, како почиње да мирише. Како јој срце тихо трепери као латицеове дивље руже. Када се све смирило опрезно је отворила очи. Испред себе је видела грм дивље руже. У равни њених очију стајала су два расцветана цвета. Знала је да то значи да Она сада гледа тим очима. Очима нежности и пажње према свему око Ње. Погледом који у себи није имао ни бол, ни осуду, ни чежњу, ни мржњу. Само прихватање зрака сунца који су се спуштали на латице руже. Нежно је својим прстима помиловала латице и кренула назад. Пролазећи кроз капију окренула се још једном и захвалила њеном светом месту за све осећаје, утиске, спознаје које јој је дало. Кренула је ка кући. Ка другој стварности. Узпут је набрала разнетравке и биљке како би нахранила та дивна створења која су са њом живела. Била је освежена и радосна.

Фото: Фб страница – I love Nature