Осећам и врло јасно видим моћност у идеји
И препознавању срца и одмах све слажем
У своје лаконоге кораке и највише циљеве
Без оклевања их уносим у дневно деловање
.
Тражим Ариану – да ли постоји и где живи?
Препознавање срца унело ми жишку у мозак
Док машта уме да измешта умешта смешта
Ипак знам – постојано срце никада не греши!
.
Дуго сам лутао и често проналазио Ариану
У свакој жени чије очи лако гледају и виде
Кроз црне мракове и врло високе планине
И с њима уживах у ситним комадима среће
.
Осећам да до Ариане воде кривуд путеви
И нека постоје тешкоће да их све надвисим!
Нећу безбоге белаје или безизлаз сокаке
Хоћу огромне опасне и сложене препреке!
.
Једног дана у бљеску врло дубоког смираја
Почео сам тражити Аријану у Себи Самоме
Палцем и кажипрстом отварах Око Есенције
Којим се јасно види све прошло сада и будуће

***

Угледах Ариану у другој половини мога бића
Познах је по њеним – мојим блиставим очима
Отворише се хоризонти иза високих планина
Разредише се и одмах несташе црни мракови
Постаде видљиво све што долази иза шарене дуге
А срце – пуно милине настави да куца – увек у Сада

Фото: Д. Стошић – Виле; Википедија