Тренутак кад изгладниш све своје звијери
Сву своју глад
И станеш пред своје ожиљке и ране
И немаш куд
Кренеш дубље у своју душу
У сусрет болу
У сусрет расковнику
И
Испред је Истина
И Свијетло
Испред је безусловна Љубав
И нема назад
Тај тренутак је пролаз ка вишим свјетовима
Ка Богу
Љубите га свим срцем својим
И свом душом својом
Захвалите се сузама
Оне глачају и полирају душу
Да засија као дијамант
И пригрлите мирну радост

Фото: Фототека СРбског Журнала