На Егини светли као порфира са трона
међу кедрима и биљем еденским,
тамо, сред мора, где буре смирују звона,
исцелитељ је међу зидинама келијским.

У храму, што је Сион земаљски,
животворан, фрескописан, блажен,
агнец Христов и Приснодјеве Марије,
почива Син Тракије, Свети Нектарије.

Ткиво земаљско болешћу морено
једино њен Сочинитељ лечи
и одабира најбоље међу једнакима
да проповедају Његове речи.

Свет у болезни, прелешћу гнојан,
иго му на плећима од срца већи,
клепала звуци, сузна многа лица,
ал’ им риза старца крепост, узданица.

Саркофаг сребрени, олтар за сабрање,
круна је мученика, из ког миро точи,
иконе у цвећу, вере то су клице,
радују се звезде, очи мироноснице.

На Егини светли као порфира са трона
међу кедрима и биљем еденским,
тамо, сред мора, где буре смирују звона,
исцелитељ је међу зидинама келијским.

Агнец Христов, лекар саноходац,
видалац многих позлеђених рана,
чувар молитве с позлаћеног свитка,
Свети Нектарије – напитак бесмртника.

фото: Свети Нектарије егински: Википедија