Срба Којић: Моја душа

Моја је душа са душом птице
што се над пољем са ветром носи,
са криком гаврана на сувој грани,
и гаком вране проклетнице.
.
Моја је душа у коврџи реке
са душом брвна што обале спаја,
у светлу истока, утихнулој ноћи;
предана мислима, крају приче неке,
моја је душа источно од раја.
.
Моја душа сања тихи лет лептира,
просторе далеке, бескрајне лепоте,
широке видике, звукове свемира.
У бојама дуге границе отвара
моје душе, душа нема нигде мира.
Фото: Птица-душа; Википедија
