Божица Везмар: Камен

Камен остаје
неком далеком свету иза нас
Тежак је…
.
Хладноћа у тој ноћи
Пукотину треба опшити
Траг у њеној коси сакрити
.
Под месецом
Одраз њених очију
Као морски вал
Може ли бити сан
.
Тај бедем
Био је
Њен и његов
Омеђен
Памук додирима
Речима
Фото: Природни камен; Википедија
