ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД СОКОБАЊЕ?

На захтев многобројних читалаца Србског Журнала, поново објављујемо занимљив и надасве важан текст, истраживање, др Александре Бајић, у разоткривању топографије Балкана, као повезнице  са животом, вером и обичајима наших скоро заборављених предака

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД СОКОБАЊЕ?
Рекли смо већ да се овај Озрен до 1870.године звао Видин, зна се да је добио друго име, што коинцидира са изградњом сокобањске цркве.

Овај Озрен има свој Требич, предграђе Сокобање. Овде треба напоменути да је птица соко вероватни териоморфни лик Перуна (одатле варијетет Периш-пернати).

Такође, божанске супруге су оставиле јасније трагове.

 Суседна (на истоку) планина зове се Девица, доводимо је у везу са Деваном, Велесовом супругом.

На овој планини, близу врха, (врх Ковиљак 1138 м) на једној усправној стени налази се урезана представа кобиле, могуће је да је то једина сачувана представа овог божанства, ако се изузме народна песма СЕСТРА  ЛЕКЕ  КАПЕТАНА,  у којој се говори о кобили која је родила Милоша Обилића, песма нам индиректно каже и име те кобиле: “…

Но се на те јесам ражљутила: / Што с’ видео, што си смиловао.

/ А на томе војводи Милошу?

/ Јеси л’ чуо што причају људи,

/ Да ј’ Милоша кобила родила,

 / А некаква сура БеДЕВИЈА?

 / Нашли су га ’јутру у ерђели,

 / Кобила га сисом задојила,

 / Зато снажан, зато висок јесте…“
На самом Озрену постоји извор и поток Калиновица, који чувају име Калине, Перунове супруге.

 (Извире испод Кулин врха, који је висок 1003м, могуће је да је и тај врх био Калина, јер у близини нема, нити је било, никакве куле). Постоји још један индиректан траг: на левој обали речице Градашнице брдо на коме је, према легенди био Татомиров град.

Из народних песама знамо да је Татомир син СТАРИНЕ  НОВАКА, који има чудно име које казује да је истовремено и  СТАР  и  НОВ, па оправдано сумњамо да се иза њега крије Велес, који је, као божанство вегетације, сваке године изнова и нов, млад али и стар, па умире на зимску краткодневицу.

 Ово тим пре што га поједине народне песме помињу као Новака Дебељка или Новака Дебелића, а њему овај атрибут сасвим одговара, обзиром да је божанство стоке и биљака те доноси обиље хране, није чудо што има проблема са линијом.

Постојале су дискусије међу историчарима и истраживачима српског народног литерарног стваралаштва, о двојици Старина Новака, обзиром да га народне песме налазе и на Романији али и на Старој планини. Нема их двојица, Словени су славили истог „товног Вељеша“, дебелог Велеса и на Романији и на Старој планини. Тако видимо да је Велес становао на Озрену (Видину), а у близини су му били и супруга Девана и син Татомир. Испод планине Девице, према Књажевцу, налази се село Васиљ, опет са Велесовим именом.
Перуна нисмо нашли, али како му је ту супруга Калина и њен извор и поток, вероватно се негде сакрио. Можда се сакрио у селу Поружници.

Предање каже да је у овом селу избила епидемија богиња па су сељани поружнели, од тада се село тако зове како се зове. Али, кад се мало размисли, могуће је да се пре те „епидемије“ село сасвим лако могло звати   ПЕРУНИЦА   или  Перишница  или нешто слично.

 Када је Вук Караџић у свом часопису „Даница“3 побројао села наије БАЊСКЕ (под Видином), на последњем месту је навео село Периш.

.
На јужној падини Озрена налази се село Рсовац. Није извесно да ли име овог села носи успомену на ХРС-а што је друго име Коледа или Дабога (сигурно је реч о соларном божанству), или на РЕСА 4, трачко соларно божанство.

Треба рећи да сокобањском котлином протиче речица Моравица, која је име добила по Морани, богињи смрти, обе у свом имену имају онај индоевропски корен МОР што значи смрт.

На Лелију (Љељу, Јелицу, Ладу) и њену воду Буковицу, асоцира суседна планина Буковик.

-наставиће се-

-фото-Соко Бања-зелено срце Србије –

Текст приредила Верица Стојиљковић