У којој фиоци сањам
да је космос твој?
И да верујем у чуда,
Свестворитеља,
да ми је оставио једну кап,
од читавог свемира,
да је посвети теби.
.
Кад будеш крхка уморна ломљива,
уђи у ту фиоку,
и на дну срца
наћи ћеш кап.
Заплови!
Има места за безкрај љубави.
.
Довољна је кап од капи
твог немира
да отвориш ту фиоку свемира.
Душом својом плешеш,
и осмехом причаш,
сунце из њега лијеш,
спремна све да кажеш,
свест да нам будиш,
истину да не кријеш.
.
Довољна је светлост
само једне свеће
да се у теби види прелеп осмех,
и у души цвеће.
.
Душа твоја тражи песме,
радост са срчане чесме,
и радост славља.
У духу твоме је
да и када плачеш,
осмех не заборављаш.
.
Мало је да ти кажем – злато.
Морам да ти кажем
да те силно волим,
да се зором с тобом умивам,
и за тебе молим.
А на крају ноћи
сан с тобом делим.
Па ми дође сваког дана
да ти кажем – ти си моја љубав,
ти си мој свемир.

Фото: Мирјана Мојсиловић; Википедија