Жељко Илић: Срцем тражи

Ти то само мислиш
Да су велике ријечи
исто што и велика дјела
.
Да је богатство
срећа
Да је смрт
од живота гора
.
Да је сјевер
увијек негђе
тамо горе
.
Да осмијех
не ствара боре
.
Ти то само мислиш
да је сунце жуте боје
И да се храбри
Никада
Ничега не боје
.
Да тишина
понекад није
највећи крик
.
Да је љепота
баш онаква
каквом је чутимо
Да је души мир
када шутимо
.
Ти то само мислиш
да је некада
за нешто касно
а некада прерано
.
Да понекад
превише није
Ни оно ништа
Ни оно мало
.
Ти то само мислиш
да нешто знаш
А појма немаш
колико тајни
у склопљеном
оку спава
.
Чак ни вода
из оцеана
У руци твојој
није више плава
.
Није све онако
како мислиш да јесте
.
У животу ћеш
горко платити
јефтине грешке
заблуде скупе
и погрешне људе
.
Оне
Који те ријечима купе
а ђелима губе
.
Наше су очи
опсјена души
Робови преваре
обмана и лажи
.
Када истину тражиш
срцем тражи
.
Свјетлост своју
не дај туђој тмини
Јер није све онако
како ти се чини
Фото: Сунце; Википедија
