Пишем ти ово писмо, Софка,
јер нисмо успели поштено ни
да се опростимо, нисам успео
ни да те загрлим по други пут
у животу //први нам је загрљај
био кад си оно побегла од оца и
браће и истог се трена венчали//.
.
Не знам, Софка, да ли ћу да се
вратим и да те видим поново –
можда ми ово писмо тестамент.
Чувај образ. Чувај огњиште и децу.
Купујте обућу и одећу. Нека не иду
гола и боса. Они су нам сво благо.
.
Купујте храну, али прво одржавајте
њиву, можда нешто и успе да роди.
Купите прасе за Божић //немој да
будете без прасета, знаш обичаји//.
Стојану пренеси да, ко најстарији,
постаје глава породице и остаје
једино мушко чељаде у кући. Нек
чува сестре. Нек брине о Милици
и Нади. Уздравље му веридба била.
.
Ја ником нисам остао дужан, сем
Лазару пет хиљаде, па видите да
вратите кад можете његовој жени.
Брата Милутина су вратили кући,
кажу живог и здравог, боље је да
се ја тако не враћам. Не у тај дом.
Нека се врата таквог дома отворе
за њих и њихову децу, со им њихову.
.
Чувај себе и остај ми здраво, жено.

Фото: Црвени крст; Википедија