Category: Миодраг Новаковић
Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
28 новембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
————————-
АЗИЛАНТИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Ових дана смо сведоци, спорадичних, али све више распрострањенијих и „жустријих“, протеста грађана Србије против „азилантизације“ њихових локалних заједница. Многи „душебрижници“ оптужују те јавне и спонтане манифестације забринутих грађана за ксенофобију, расизам, нехуманост, исл. Али да ли је то прави разлог (или једини разлог) за такво понашање наших грађана, који су и сами у огромном броју осиромашени, обесправљени и остављени на маргинама овог друштва- док истовремено широм Србије, и то више од две деценије, живе десетине хиљада протераних Срба (из наших бивших „братских република и покрајина“) у оронулим баракама, контејнерима, или приградским кућерцима- који се на развијеном северу нашег континента не би квалификовали ни као кокошињац !?
——————-
Још колико јуче, стотине огорчених грађана из Ушћа и Скеле, у близини Термо-електране Обреновац, су својим телима спречавали смештај- пар стотина, углавном тамнопутих азиланата, са „рога“ Африке и са Блиског Истока- у дотрајале бараке ТЕ Обреновац; Које по речима обреновачког председника општине Мирослава Чучковића, не испуњавају елементарне услове за живот, јер су у тим баракама разваљене све инсталације, нема грејања, недостају прозори итд.
Чучковић је такође поставио и питање безбедности ТЕ Обреновац, нашег стратегијског енергетског постројења, у чије „двориште“ држава намерава да усели пар стотина, углавном млађих мушкараца „војног доба“ (већина су иначе исламског порекла), за које није урађена никаква, или можда површна, безбедносна провера (ако је уопште била и могућа, с обзиром да већина њих долази без икаквих докумената)!? За саме мештане околних насеља, највећа је брига, да кад им се деца, супруге и ћерке враћају ноћу касно кући да им се нешто не деси (и крајем у коме живе „нови тамнопути суседи“, који им не улевају много поверења)…
Иначе ови азиланти стижу у „обреновачки комшилук“, управо „протерани“ од стране забринутих становника Боговађе, из њихове средине- у нову, такође „непожељну“. Слична прича се последњих пар година понавља широм Србије. Забележени су високопрофилни инциденти са азилантима у Бањи Ковиљачи, и више места у Војводини као и на другим локацијама…
Овде се поставља и оправдано питање, зашто је овај проблем оволико „интензивиран“ последњих пар година, да ли се ради само о „неразумевању“ грађана Србије, или просто о револту већинског и осиромашеног становништва, које не жели да им неко на већ постојећу властиту беду, прикачи и туђу, или можда наша осиромашена држава једноставно нема више ресурса за животно адекватне и безбедне институције, па ове несрећнике трпа где год им се укаже неко „празно пољанче“?
Или се можда овде ради о нечему другом? Јер на крају крајева, азиланти су на ове просторе стизали и у прошлости, и у другим сличним кризним временима, али никада у оволиком броју, и никада нису изазивали сличне негативне реакције локалног становништва (бар не на овој скали).
Својим истраживањем сам дошао до закључка, да се овде ипак ради о нечему другом.
———————
Наша држава, укључујући и њене „претходнице“, је већ деценијама потписница Женевске конвенције из 1951 и Протокола из 1967- о заштити избеглица. Ти акти обавезују државе потписнице да прихвате избеглице (азиланте) којима је у матичним земљама угрожено право на живот или слободу. И ту нема ништа погрешно, такви „азиланти“ већ више од пола века, стижу на наше просторе, и то углавном у транзиту, јер су им одувек биле атрактивније Западне државе, од ове наше- и по одобреном азилу у тим земљама, напуштају наше просторе за стално.
Такав тренд постоји и код ових данашњих „модерних азиланата“, већина једноставно жели да се дочепа „богате и просперитне“ Европе, или бар северно-америчког континента. Овде постоји само један мали проблем- тај „богати и просперитни“ Западни свет, њих једноставно не жели…
…Тај„мали проблем“, за нас у Србији, потом постаје много већи, јер ми овде имамо на власти прозападну, сервилну и бескичмену владу, који чини све да задовољи своје господаре у Бриселу- па макар и по цену „комплетне азилантизације и нихилизације“ наше отаџбине.
———————–
О чему се овде ради?
Наша западно-поданичка власт, је почевши од 2007, у склопу такозваних преговора са ЕУ „о придруживању“, потписала низ билатералних уговора о „ре-адмисији“ азиланата (али и других сродних докумената)- који се пре свега односе на обавезу пријема (и то по скраћеном поступку) протераних „лажних азиланата“ држављана Србије, из земаља Евроуније- али наша влада је такође потписала и обавезу да прихвати (назад) и све остале азиланте који су у Србији били у транзиту, и илегално се докопали Евроуније, шта више, прецизне ставке тих уговора обавезују Србију да прихвати и протеране азиланте из ЕУ, који немају ничије држављанство. Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
———————-
Да документујемо горњу тврдњу…
Европа је већ дуже време припремала терен за овакво „коначно решење“ азилантског питања.
– Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о ре-адмисији азиланата, и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту…
– Терен за такву одлуку је припремила Даблинска конвенција из 1990, која је ступила на снагу 1997 (исте године кад је донешена одлука ЕУ о „ре-адмисији“. Та конвенција је дефинисала „концепт трећих земаља“, што је био темељ за горњу одлуку.
– Амстердамским уговором из 1997, чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азилантизма“ Бриселу. Европска комисија, 2002 године доноси посебан пропис којим регулише проблем азиланата на целој територији ЕУ.
Дакле, из ових горњих аката, се јасно види да је „богата и просперитетна“ Европа све учинила са своје стране да (се)реши проблем азиланата- наравно на туђу штету.
—————————–
А сада, да видимо шта је осиромашена (и обогаћена евроатлантским осиромашеним уранијумом) Србија учинила, да би задовољила своје бриселске (НАТО) газде….
– Србија је у склопу споразума о придруживању прихватила беспоговорно све понуђене „билатералне уговоре“, и у складу са њима донела Закон о азилу 2007 (ступио на снагу 2008)- тим законом је јасно прецизирано да Србија има обавезу да прихвати назад (ре-адмисија) све азиланте које протерује Евроунија, укључујући и оне који нису њени држављани (то је уређено у посебној ставци билатералног споразума, који је у то време потписала Тадићева влада). Оно што је посебно индикативно, Тадићев режим је потписао и ставку да овај „билатерални азилантски споразум“ са Еврозаједницом (којој чак и не припадамо), има ПРИМАТ над свим осталим споразумима и међународним актима, које је Србија претходно потписала. Тако да се, по мом личном убеђењу, овде поставља и питање уставности таквих „деградирајућих“ правних аката које је потписала влада Србије са Евроунијом!?
Све ово што сам изложио у претходном пасусу, детаљано је описала професорка Факултета политичких наука у Београду, Дренка Вуковић, у свом научном раду под насловом: „Реадмисија и управљање емиграцијом“.
———————-
РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
29 августа 2009, свом раду под насловом „Докусурити српску државност“, старији научни сарадник Руске Академије наука, магистар Пјотр Искендеров, је у детаље описао планове Евроуније из 2008 да кроз такозвани процес „административно територијалне реформе“ трансформише Српску државу у „Заједницу српских региона (ЗСР)“.
ЕУ је 2008 наложила Србији горњи процес као услов за наводни пријем у Европску заједницу. Колико су евроатлантски колонизатори „немаштовити“, сведочи и примена исте терминологије (и методологије) коју ЕУ данас примењује на северу Косова, у форми „Заједнице српских општина (ЗСО)“, са идентичним циљем- елиминације Српске државе (на нашем вековном простору)!?
Но, кренимо редом…
– Приликом своје посете Београду 2008, ЕУ изасланик Јелко Кацин је отворено уценио српске власти „регионализацијом“ Србије, нагласивши да ће им бити укинута финансијска асистенција из Брисела, ако не испуне тај захтев.
– Одмах потом (2009) тадашњи председник Србије Борис Тадиће је иницирао тај „дезинтеграциони“ процес у Народној скупштини. Он је шта више, захтевао да се неке кључне ингеренције државе одмах пренесу на будуће регионе.
– У јулу 2009 Скупштина Србија усваја Закон о регионализацији, којим се Србија (у почетној фази) дели на седам региона. Овде је индикативно да је овај закон дефинисао и Косово и Метохију као један од региона Србије, али је Брисел одбио да тако нешто усвоји у својим документима, инсистирајући на посебном статусу Косова, под контролом цивилно-полицијске мисије ЕУ. Кацин је отишао и корак даље, нагласивши да „нерегулисани статус Косова“ не сме да буде препрека регионализацији остатка Србије. Том приликом је поново прибегао уценом, ускраћивања помоћи Србији из ЕУ фондова, ако не „заборави“ Косово…
– Као носиоци пројекта регионализације Србије, одређени су Млађан Динкић, Ненад Чанак и Бошко Ничић (Млађин „пајтос“ и Чанков колега у „Савету за децентрализацију“). Ничић није крио, да је регионализација осмишљена као оживљавање „социјалистичког конфедералног“ уређења Брозове Југославије, чији је концепт почивао на принципу „Слаба Србија, Јака Југославија“. У тој новој квази-држави (ЗСР) Србијом би управљала дводомна Скупштина са Већем региона и Већем грађана. Слично, Брозовој анти-српској Југославији, региони би имали право вета у односу на „републичку власт“, региони би били охрабрени да се директно повезују са „сродним“ суседним земљама, и од њих примају финансијску и сваку другу асистенцију. Другим речима- Албанија би била присутна у Јужном (прешевском) региону (где локални албански челници већ најављују интеграцију са Косовом, одмах по ступању на снагу „регионализације), Босна и Турска у Западни (рашки) регион, Мађарска у Војвођански, Румунија и Бугарска у Источи, Другим речима отвара се „Пандорина кутија“.
Док је посебна прича са Централним регионом (област Шумадије и Поморавља), овде се сада враћамо на „азилантизацију“ Србије. Наиме, према истраживању професора Искендерова, постоји план ЕУ да се у „Централни регион“ населе Роми из бивших чланица Југославије и других региона Србије. Тиме би дефакто Централни регион Србије постао „Ромска република“ са главним градом Нишом. Иначе ЕУ у последње време потенцира трајно решење ромског статуса (стварању ромске државе), али наравно изван самог језгра ЕУ. Очигледно је данашња, ослабљена, осирмашена и издана Србија, са квислиншком гарнитуром на власти, више него погодна дестинација за тај пројекат (бар у главама бриселских планера). За овако нешто је већ припремљен терен од стране Тадићеве гарнитуре, наиме потписани билатерални споразуми о „реадмисији“ азиланата, предвиђају „повратак у Србију“ ромских азиланата који нису наши држављани (и већина вероватно никада нису ни живели у Србији), или немају ничије држављанство (што је иначе чест случај са ромском етничком скупином).
—————–
ИСЛАМИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Да би овај наш планирани „јад“ у форми дезинтеграције и десрбизације Србије био потпун, потрудио се и овај најновији плагијаторски Српски режим, оличен у „Станлију и Олију“ наше политичке сцене- Алексу Вучићу и Ивици „коферчету“ Дачићу, који поред распродаје најплодније Српске земље арапским шеицима, планирају и „мега-исламизацију“ Српских универзитета.
О чему се овде ради…
Према тврдњи министра просвете Томислава Јовановића (од 11 октобра 2013) Српски режим планира да у Србију „увезе“, посредством једне блискоисточне „родитељске“ фондације богатих арапских земаља, ни мање ни више- него 10,000 арапских студената.
По речима министра Јовановића, долазак ове једне целе дивизије младих арапских академских грађана у Србију (пре свега у Београд) би знатно ојачао нашу економију, и о нама створио бољу слику у свету!?
Ако занемаримо чињеницу, да је и Осама Бин Ладен био гакође просперитетни арапски академски грађанин из богате породице, као и већина терориста који су се обрушили авионима на америчке солитере у Њујорку и Пентагон 2001 године – сам долазак овакве читаве армије младих академаца из земаља са стриктним Шарија законом, би неизоставно за собом повукао одговарајућу „исламску инфраструктру“ у форми верских објеката, НВО, угоститељских објеката, и вероватно других „институција“…
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…
Сада се поставља питање, да ли је нама у Србији, са већ постојећим процесима исламизације југа Србије и Рашке области, потребна и оваква „академска исламизација“ наших универзитетских градова. Или је можда то све део једног ширег плана, стављања целе Србије „под турбан“.
Ако се пак све ово постави у шири контекст, горе споменуте- „азилантизације“, регионализације (читај ромизације) и ове последње „академске исламизације“, неизоставно се намеће закључак, да ће ова наша Србиј(иц)а постати комфорна за све друге, осима нас Србе!?
Или ја можда нисам у праву- осталом сами извуците своје закључке…
М. Новаковић
Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
Шта је заједничко „исламизацији, азилантизацији и регионализацији“ Србије !?
28 новембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
————————-
АЗИЛАНТИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Ових дана смо сведоци, спорадичних, али све више распрострањенијих и „жустријих“, протеста грађана Србије против „азилантизације“ њихових локалних заједница. Многи „душебрижници“ оптужују те јавне и спонтане манифестације забринутих грађана за ксенофобију, расизам, нехуманост, исл. Али да ли је то прави разлог (или једини разлог) за такво понашање наших грађана, који су и сами у огромном броју осиромашени, обесправљени и остављени на маргинама овог друштва- док истовремено широм Србије, и то више од две деценије, живе десетине хиљада протераних Срба (из наших бивших „братских република и покрајина“) у оронулим баракама, контејнерима, или приградским кућерцима- који се на развијеном северу нашег континента не би квалификовали ни као кокошињац !?
——————-
Још колико јуче, стотине огорчених грађана из Ушћа и Скеле, у близини Термо-електране Обреновац, су својим телима спречавали смештај- пар стотина, углавном тамнопутих азиланата, са „рога“ Африке и са Блиског Истока- у дотрајале бараке ТЕ Обреновац; Које по речима обреновачког председника општине Мирослава Чучковића, не испуњавају елементарне услове за живот, јер су у тим баракама разваљене све инсталације, нема грејања, недостају прозори итд.
Чучковић је такође поставио и питање безбедности ТЕ Обреновац, нашег стратегијског енергетског постројења, у чије „двориште“ држава намерава да усели пар стотина, углавном млађих мушкараца „војног доба“ (већина су иначе исламског порекла), за које није урађена никаква, или можда површна, безбедносна провера (ако је уопште била и могућа, с обзиром да већина њих долази без икаквих докумената)!? За саме мештане околних насеља, највећа је брига, да кад им се деца, супруге и ћерке враћају ноћу касно кући да им се нешто не деси (и крајем у коме живе „нови тамнопути суседи“, који им не улевају много поверења)…
Иначе ови азиланти стижу у „обреновачки комшилук“, управо „протерани“ од стране забринутих становника Боговађе, из њихове средине- у нову, такође „непожељну“. Слична прича се последњих пар година понавља широм Србије. Забележени су високопрофилни инциденти са азилантима у Бањи Ковиљачи, и више места у Војводини као и на другим локацијама…
Овде се поставља и оправдано питање, зашто је овај проблем оволико „интензивиран“ последњих пар година, да ли се ради само о „неразумевању“ грађана Србије, или просто о револту већинског и осиромашеног становништва, које не жели да им неко на већ постојећу властиту беду, прикачи и туђу, или можда наша осиромашена држава једноставно нема више ресурса за животно адекватне и безбедне институције, па ове несрећнике трпа где год им се укаже неко „празно пољанче“?
Или се можда овде ради о нечему другом? Јер на крају крајева, азиланти су на ове просторе стизали и у прошлости, и у другим сличним кризним временима, али никада у оволиком броју, и никада нису изазивали сличне негативне реакције локалног становништва (бар не на овој скали).
Својим истраживањем сам дошао до закључка, да се овде ипак ради о нечему другом.
———————
Наша држава, укључујући и њене „претходнице“, је већ деценијама потписница Женевске конвенције из 1951 и Протокола из 1967- о заштити избеглица. Ти акти обавезују државе потписнице да прихвате избеглице (азиланте) којима је у матичним земљама угрожено право на живот или слободу. И ту нема ништа погрешно, такви „азиланти“ већ више од пола века, стижу на наше просторе, и то углавном у транзиту, јер су им одувек биле атрактивније Западне државе, од ове наше- и по одобреном азилу у тим земљама, напуштају наше просторе за стално.
Такав тренд постоји и код ових данашњих „модерних азиланата“, већина једноставно жели да се дочепа „богате и просперитне“ Европе, или бар северно-америчког континента. Овде постоји само један мали проблем- тај „богати и просперитни“ Западни свет, њих једноставно не жели…
…Тај„мали проблем“, за нас у Србији, потом постаје много већи, јер ми овде имамо на власти прозападну, сервилну и бескичмену владу, који чини све да задовољи своје господаре у Бриселу- па макар и по цену „комплетне азилантизације и нихилизације“ наше отаџбине.
———————–
О чему се овде ради?
Наша западно-поданичка власт, је почевши од 2007, у склопу такозваних преговора са ЕУ „о придруживању“, потписала низ билатералних уговора о „ре-адмисији“ азиланата (али и других сродних докумената)- који се пре свега односе на обавезу пријема (и то по скраћеном поступку) протераних „лажних азиланата“ држављана Србије, из земаља Евроуније- али наша влада је такође потписала и обавезу да прихвати (назад) и све остале азиланте који су у Србији били у транзиту, и илегално се докопали Евроуније, шта више, прецизне ставке тих уговора обавезују Србију да прихвати и протеране азиланте из ЕУ, који немају ничије држављанство. Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
———————-
Да документујемо горњу тврдњу…
Европа је већ дуже време припремала терен за овакво „коначно решење“ азилантског питања.
– Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о ре-адмисији азиланата, и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту…
– Терен за такву одлуку је припремила Даблинска конвенција из 1990, која је ступила на снагу 1997 (исте године кад је донешена одлука ЕУ о „ре-адмисији“. Та конвенција је дефинисала „концепт трећих земаља“, што је био темељ за горњу одлуку.
– Амстердамским уговором из 1997, чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азилантизма“ Бриселу. Европска комисија, 2002 године доноси посебан пропис којим регулише проблем азиланата на целој територији ЕУ.
Дакле, из ових горњих аката, се јасно види да је „богата и просперитетна“ Европа све учинила са своје стране да (се)реши проблем азиланата- наравно на туђу штету.
—————————–
А сада, да видимо шта је осиромашена (и обогаћена евроатлантским осиромашеним уранијумом) Србија учинила, да би задовољила своје бриселске (НАТО) газде….
– Србија је у склопу споразума о придруживању прихватила беспоговорно све понуђене „билатералне уговоре“, и у складу са њима донела Закон о азилу 2007 (ступио на снагу 2008)- тим законом је јасно прецизирано да Србија има обавезу да прихвати назад (ре-адмисија) све азиланте које протерује Евроунија, укључујући и оне који нису њени држављани (то је уређено у посебној ставци билатералног споразума, који је у то време потписала Тадићева влада). Оно што је посебно индикативно, Тадићев режим је потписао и ставку да овај „билатерални азилантски споразум“ са Еврозаједницом (којој чак и не припадамо), има ПРИМАТ над свим осталим споразумима и међународним актима, које је Србија претходно потписала. Тако да се, по мом личном убеђењу, овде поставља и питање уставности таквих „деградирајућих“ правних аката које је потписала влада Србије са Евроунијом!?
Све ово што сам изложио у претходном пасусу, детаљано је описала професорка Факултета политичких наука у Београду, Дренка Вуковић, у свом научном раду под насловом: „Реадмисија и управљање емиграцијом“.
———————-
РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
29 августа 2009, свом раду под насловом „Докусурити српску државност“, старији научни сарадник Руске Академије наука, магистар Пјотр Искендеров, је у детаље описао планове Евроуније из 2008 да кроз такозвани процес „административно територијалне реформе“ трансформише Српску државу у „Заједницу српских региона (ЗСР)“.
ЕУ је 2008 наложила Србији горњи процес као услов за наводни пријем у Европску заједницу. Колико су евроатлантски колонизатори „немаштовити“, сведочи и примена исте терминологије (и методологије) коју ЕУ данас примењује на северу Косова, у форми „Заједнице српских општина (ЗСО)“, са идентичним циљем- елиминације Српске државе (на нашем вековном простору)!?
Но, кренимо редом…
– Приликом своје посете Београду 2008, ЕУ изасланик Јелко Кацин је отворено уценио српске власти „регионализацијом“ Србије, нагласивши да ће им бити укинута финансијска асистенција из Брисела, ако не испуне тај захтев.
– Одмах потом (2009) тадашњи председник Србије Борис Тадиће је иницирао тај „дезинтеграциони“ процес у Народној скупштини. Он је шта више, захтевао да се неке кључне ингеренције државе одмах пренесу на будуће регионе.
– У јулу 2009 Скупштина Србија усваја Закон о регионализацији, којим се Србија (у почетној фази) дели на седам региона. Овде је индикативно да је овај закон дефинисао и Косово и Метохију као један од региона Србије, али је Брисел одбио да тако нешто усвоји у својим документима, инсистирајући на посебном статусу Косова, под контролом цивилно-полицијске мисије ЕУ. Кацин је отишао и корак даље, нагласивши да „нерегулисани статус Косова“ не сме да буде препрека регионализацији остатка Србије. Том приликом је поново прибегао уценом, ускраћивања помоћи Србији из ЕУ фондова, ако не „заборави“ Косово…
– Као носиоци пројекта регионализације Србије, одређени су Млађан Динкић, Ненад Чанак и Бошко Ничић (Млађин „пајтос“ и Чанков колега у „Савету за децентрализацију“). Ничић није крио, да је регионализација осмишљена као оживљавање „социјалистичког конфедералног“ уређења Брозове Југославије, чији је концепт почивао на принципу „Слаба Србија, Јака Југославија“. У тој новој квази-држави (ЗСР) Србијом би управљала дводомна Скупштина са Већем региона и Већем грађана. Слично, Брозовој анти-српској Југославији, региони би имали право вета у односу на „републичку власт“, региони би били охрабрени да се директно повезују са „сродним“ суседним земљама, и од њих примају финансијску и сваку другу асистенцију. Другим речима- Албанија би била присутна у Јужном (прешевском) региону (где локални албански челници већ најављују интеграцију са Косовом, одмах по ступању на снагу „регионализације), Босна и Турска у Западни (рашки) регион, Мађарска у Војвођански, Румунија и Бугарска у Источи, Другим речима отвара се „Пандорина кутија“.
Док је посебна прича са Централним регионом (област Шумадије и Поморавља), овде се сада враћамо на „азилантизацију“ Србије. Наиме, према истраживању професора Искендерова, постоји план ЕУ да се у „Централни регион“ населе Роми из бивших чланица Југославије и других региона Србије. Тиме би дефакто Централни регион Србије постао „Ромска република“ са главним градом Нишом. Иначе ЕУ у последње време потенцира трајно решење ромског статуса (стварању ромске државе), али наравно изван самог језгра ЕУ. Очигледно је данашња, ослабљена, осирмашена и издана Србија, са квислиншком гарнитуром на власти, више него погодна дестинација за тај пројекат (бар у главама бриселских планера). За овако нешто је већ припремљен терен од стране Тадићеве гарнитуре, наиме потписани билатерални споразуми о „реадмисији“ азиланата, предвиђају „повратак у Србију“ ромских азиланата који нису наши држављани (и већина вероватно никада нису ни живели у Србији), или немају ничије држављанство (што је иначе чест случај са ромском етничком скупином).
—————–
ИСЛАМИЗАЦИЈА СРБИЈЕ…
Да би овај наш планирани „јад“ у форми дезинтеграције и десрбизације Србије био потпун, потрудио се и овај најновији плагијаторски Српски режим, оличен у „Станлију и Олију“ наше политичке сцене- Алексу Вучићу и Ивици „коферчету“ Дачићу, који поред распродаје најплодније Српске земље арапским шеицима, планирају и „мега-исламизацију“ Српских универзитета.
О чему се овде ради…
Према тврдњи министра просвете Томислава Јовановића (од 11 октобра 2013) Српски режим планира да у Србију „увезе“, посредством једне блискоисточне „родитељске“ фондације богатих арапских земаља, ни мање ни више- него 10,000 арапских студената.
По речима министра Јовановића, долазак ове једне целе дивизије младих арапских академских грађана у Србију (пре свега у Београд) би знатно ојачао нашу економију, и о нама створио бољу слику у свету!?
Ако занемаримо чињеницу, да је и Осама Бин Ладен био гакође просперитетни арапски академски грађанин из богате породице, као и већина терориста који су се обрушили авионима на америчке солитере у Њујорку и Пентагон 2001 године – сам долазак овакве читаве армије младих академаца из земаља са стриктним Шарија законом, би неизоставно за собом повукао одговарајућу „исламску инфраструктру“ у форми верских објеката, НВО, угоститељских објеката, и вероватно других „институција“…
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…
Сада се поставља питање, да ли је нама у Србији, са већ постојећим процесима исламизације југа Србије и Рашке области, потребна и оваква „академска исламизација“ наших универзитетских градова. Или је можда то све део једног ширег плана, стављања целе Србије „под турбан“.
Ако се пак све ово постави у шири контекст, горе споменуте- „азилантизације“, регионализације (читај ромизације) и ове последње „академске исламизације“, неизоставно се намеће закључак, да ће ова наша Србиј(иц)а постати комфорна за све друге, осима нас Србе!?
Или ја можда нисам у праву- осталом сами извуците своје закључке…
М. Новаковић
„СОФА“: ДОКУМЕНТОВАНА ВЕЛЕИЗДАЈА СРПСКОГ РЕЖИМА (Орвелијански превод)
„…Ако и све ово није било довољно- окупатору се у наставку овог члана дају одрешене руке да по Србији гради властите објекте, и ту сврху доводи „иностране контракоре“, који се такође стављају изнад свих српских закона, и тек евентуално подлежу законима САД. Можете ли да замислите тај сценарио да по Србији вршљају у форми „војних контрактора“ САД, хрватске, шиптарске или бошњачке фирме, и да још буду стављене „изнад српских закона“.“
————
„СОФА“: ДОКУМЕНТОВАНА ВЕЛЕИЗДАЈА СРПСКОГ РЕЖИМА- „Орвелијански превод“ режимско-окупаторског уговора…
пише: Миодраг Новаковић***
ТАДИЋ ПОТПИСАО „КАПИТУЛАЦИЈУ“ 2006, И ТИМЕ ДЕ-ФАКТО ЛЕГАЛИЗОВАО НАТО ОКУПАЦИЈУ СРБИЈЕ!
УВОД
…Ако и овај истинити политички хорор сценарио који произилази из наслова овог чланка није довољан, онда треба нагласити да је тај чин легализован у Народној Скупштини Србије 2009, од стране скупштинске већине, чиме је она озаконила рушење уставног поретка Србије- и то у форми овог Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе САД о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији. Све је то лепо заведено 29 маја 2009 у Службеном гласнику РС под ознаком 42-09.
АНАЛИЗА ТАДИЋЕВОГ ЗАКОНА, КОЈИМ СЕ НАТО ОЗАКОЊУЈЕ КАО ОКУПАТОР…
Како ћете касније сазнати, овај закон даје пун дипломатски имунитет окупатору, и забрањује српској држави и грађанима Србије да туже окупаторске америчке НАТО војнике, за било која кривична и прекршајна дела, укључујући најтежа попут: убистава и силовања… У овом члану се јасно наводи да одредбе тог закона о имунитету, важе не само за америчко војно особље, већ и за све њихове иностране „партнере“, укључујући запослене из суседних антисрпских , квазидржавних ентитета.
Члан 9. Ако се неко надао, да како идемо даље, нашег националног понижења ће бити мање, онда се грдно преварио. Девети члан, дефакто наређује Српској страни да се одрекне свих права на накнаду „у вези са штетом, губитком или уништењем имовине од друге Стране (НАТО окупатора), или услед повреде или смрти особља једне од Страна (овде није тешко закључити да се од законских санкција изузима само окупатор) насталих приликом обављања службених дужности у складу са овим споразумом.“ Овде се појављује још једна „црна рупа“ у овом споразуму- наиме нигде се не наводи које су то тачно „службене дужности“ америчког НАТО окупатора, које овај спроводи у „независној и слободној“ држави Србији!?ЗАКЉУЧАК
ТРАНСКРИПТ „ЗАКОНА О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЛАДЕ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА О ЗАШТИТИ СТАТУСА И ПРИСТУПУ И КОРИШЋЕЊУ ВОЈНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ“:
Члан 1.
Члан 2.
Текст Споразума у оригиналу на српском језику гласи: СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ и Владе Сједињених Америчких Држава о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији
————————————————————————————————————–
Влада Републике Србије (у даљем тексту: Србија) и Влада Сједињених Америчких Држава (у даљем тексту: Сједињене Државе), у даљем тексту под заједничким називом: Стране, у жељи да закључе споразум о унапређењу сарадње у области одбране између Србије и Сједињених Држава, потврђујући да је ова сарадња заснована на потпуном поштовању суверенитета Страна и Повеље Уједињених нација, имајући у виду жељу Страна да поделе одговорност за подршку оним снагама Сједињених Држава које би могле да бораве у Републици Србији, у складу са овом сарадњом, и имајући у виду потребу за унапређењем заједничке безбедности, доприносом међународном миру и изградњом ближе сарадње, сагласиле су се о следећем:Члан 3.
Члан 4.
Члан 5.
Статус особља Сједињених Држава Статус особља Сједињених Држава биће еквивалентан статусу административног и техничког особља Амбасаде Сједињених Држава у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима од 18. априла 1961. године.
Члан 6. Ношење оружја и униформе Особље Сједињених Држава овлашћено је да носи униформу за време обављања службених дужности у вези са активностима у складу са овим споразумом и да носи оружје док је на дужности уколико је на то овлашћено сопственим наредбама. Стране ће сарађивати у предузимању неопходних мера ради пружања безбедности особљу Сједињених Држава и имовини у Републици Србији.
Члан 8. Уговори
Члан 9.
Члан 10.
Члан 11.
Члан 12.
Члан 13.
Потврђујући ово, доле потписани са овлашћењима својих влада потписали су овај споразум.
За Владу Републике Србије председник Републике Србије Борис Тадић, с. р. државни, За Владу Сједињених Америчких Држава секретар Condoleeza Rice, с. р.
Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам ампутирамо и остале највредније делове државе …
„Немојте да очекујете да ће српска и ЕУ заједничка издајничка платформа за преговоре бити јавни документи који ће да се налазе на интернету у овом тренутку“, рекао је Мајкл Давенпорт- тако несвесно одајући да у овом удруженом издајничком подухвату подметања“тајних платформи“ Српској нацији, учествују „раме уз раме“ бриселски неофашисти и београдски квислинзи …
*****
Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам ампутирамо и остале највредније делове државе …
петак, 22. нов 2013, 19:30 -> 21:08 Извор РТС- ФБР обрада
Превод са Орвелијанског текста РТС- „Зашто је преговарачка платформа са ЕУ тајна?“- на Српски, урадио Миодраг Новаковић
Све раде јавно да не би изгледало тајно попут садржаја издајничке платформе, чију суштину презентујемо у нашем тексту. На слици Српски премијер безпоговорно извршавава диктат „Не-добронамерне Евроуније“…
Основе за преговоре Србије и ЕУ наравно неће бити јавне, поручује шеф европске делегације у Србији Мајкл Давенпорт, јер као што смо то већ урадили на Косову и Метохији (присиљавајући грађане да гласају за „тајни статут“ ЗСО), тако сада и широј српској јавности хоћемо да увалимо „мачку у џаку“.
„Нажалост, пошто је наша позиција, још од нашег нелегалног доласка на власт (изборним преварама и лажним обећањима) бескичмена, против-уставна, и потпуно сервилна и подређена евроатлантским интересима- Србија на преговарачки оквир Уније не сме ни да помисли да утиче“, објашњава премијер Ивица Дачић.
Шеф европске делегације у Србији Мајкл Давенпорт рекао је да основе за преговоре Србије и Европске уније неће бити јавне, већ веома тајне. Нажалост, Србија на преговарачки оквир Уније не сме ми да помисли да утиче, објаснио је премијер Ивица Дачић.
Нацрт еврунијске уцењивачке платформе је, подсећа наш пуначки премијер (такође широј српској јавности познат и као „Коферче“), у јулу објавио загрижени „србо-терминатор“ Штефан Филе, али се о њему сада изјашњавају државе чланице (евроунијске фатаморгане), од којих су неке отворено непријатељске према Србији, попут рецимо Мађарске, из које ових дана стижу директни захтеви (посланица ЕУ Кристина Морваи) да се- отварање преговора са Србијом за улазак у ЕУ, услови давањем аутономије војвођанским мађарима.
Да ли ће „нормализација“ односа Србије са Србијом (сепаратистима и терористима из Приштине) бити поменута у сваком поглављу, то се итекако зна– и наравно да ће бити поменута сваки пут, све док „српски“ премијер Ивица „Коферче“ Дачић, не сервира Тачију ту столицу у УН, коју му је лично (пред тв камерама) обећао .
Уцењивачка платформа са којом ће Европа наступити у преговорима са Србијом биће тајна, јер је тако страшна и криминална по свом садржају, да чак и већински, национално и политички отупљени, део српске јавности, не би имао стомак за исту.
Нацрт текста који то дефинише, пре четири месеца представио је европски „обер-фирер“ за проширење ободних концентрационих кампова, али аријевске државе чланице амандманима могу да га мењају како им се ћефне- што су (како управо сазнајемо) на сву срећу браћа украјинци укапирали на време, и неофашистичкој ЕУ дали ногу- да би своју економску и политичку будућност потражили у савезу са, снажном у сваком погледу, братском Русијом и Евроазијском унијом- и тако избегли да се укрцају на „уклети еврунијски Титаник, који хита ка леденом брегу“- како је то данас на ТВ станици РТ, сликовито закључио угледни британски новинар Нил Кларк .
„Немојте да очекујете да ће српска и ЕУ заједничка издајничка платформа за преговоре бити јавни документи који ће да се налазе на интернету у овом тренутку“, рекао је Мајкл Давенпорт- тако несвесно одајући да у овом удруженом издајничком подухвату подметања“тајних платформи Српској нацији, учествују „раме уз раме“ бриселски неофашисти и београдски квислинзи .
Према његовим речима, ипак су у питању преговори две неједнаке стране (где он српску, чак и не сматра „страном“, већ обичним „отирачем за евроунијске цокуле“) и свака има своје интересе (где су интереси инквизицијских ЕУ званичника строго у корист Еворуније- док су интереси „српских пузећих преговарача“ строго на штету Српске нације), које они морају у тим преговорима да заступају. Наравно „српски пузећи преговарачи“ то морају да раде, не само из личних материјалних интереса, већ и да не би завршили као „летећи ћилим“(читај падајући) на бриселском аеродрому, попут нашег несрећног амбасадора Милићевића.
Ни премијер Србије не зна (и не сме да зна), како ће текст нових уцена и претњи Србији, изгледати. Уверен је да са тим „нису начисто“ (пошто су у игри очигледно „нечисте силе“-тако му је лично саопштио „Видовити Раша“), ни министри спољних послова који одлучују, јер долазе из земаља које имају симпатија и сажаљења за уштројене политичке ставове Србије, као и за политичке и моралне бескичмењаке који су јој данас на челу.
„Сада је он у фази усаглашавања, заоштравања, доусловаљавања итд., разне државе дају допунске инвкизицијске амандмане, јер су једва дочекале овај историјски тренутак када ће (они се надају) моћи да докусуре Србију.
Ја сам раније више пута коментарисао (али сам био под „утицајем неких супстанци“, тако да за то одбијам сваку одговорност) да нису добри неки амандмани који су дошли од Немачке (коју иначе волим више од ове „моје“ очерупане Србије) или је то био „нон пејпер“ (читај- обећање лудом радовање), пре него што су били амандмани који говоре о томе да би независност „косовске државе“, требало да буде услов за завршетак преговора о сваком важном поглављу“, рекао је (анти-српски) премијер Дачић.
Како је рекао, ми сматрамо да „нормализација односа“ не мора да се помиње у сваком поглављу, јер се тако беспотребно јавности презентује (потура под нос) наша издајничка активност, за коју би ми желели да и у овој фази остаје строго (јавна) тајна- бар док се не евакуишемо на оно острво у Пацифику, које је ЦИА купила нашој браћи по издаји- „отпорашима“ из Канваса, на челу са оним америчким шпијуном Срђом Поповићем.
Коначни текст ове велеиздајничке платформе биће тема прве међувладине конференције у берлинској „Вучјој јазбини“. Београд се нада да ће, бар оријентациони, датум конференције бити познат после седнице Европског савета 19. или 20. Децембра- и да ће исти бити заказан у првој (идемо на другу) половини овог века (дотле ће, како се надају сви „коферчићи“ и „коферчине“- они безбедно квасити своје „шапетине и шапице“, у сланој води Малдивских острва, у друштву својих издајничких пајтоса- „отпораша“.. .
Раније су као могући термини одржавања међувладине конференције помињани децембар или јануар, али у Бриселу постоји бојазан да ова издајничка и неспособна влада у Београду неће ни толико да траје- упркос чињеници да је очајни српски премијер данас присуствовао помпезном отварању „занатске радње за производњу олука и чункова“, у Баточини, у присуству неизбежног народног посланика Палме (у јагодинској јавности такође познатом и као Драган „Жирафа“). Наравно ту је био и његов чувени дувачки оркестар из Гуче, којим је за ову прилику лично дириговао Палмин кафански друг Моцарт…
За Вас и све Нас, прочитао између редова, Миодраг Новаковић
ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД НА ХРИШЋАНСКЕ МИСИОНАРЕ У ПРИШТИНИ- АМЕРИЧКИ „ФОКС ЊУЗ“
ДВЕ МОРМОНСКЕ МИСИОНАРКЕ БРУТАЛНО ПРЕТУЧЕНЕ У ПРИШТИНИ ОД СТРАНЕ ШИПТАРСКИХ ТЕРОРИСТА- СПРЕЧЕН ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД НА „ХРИСТОВУ ЦРКВУ ПОСЛЕДЊИХ СВЕТАЦА“
Две мисионарке америчке цркве мормона „Свеци последњег дана“ (Latter Day Saints)(четврте „хришћанске“ цркве по величини у САД) су брутално пребијене у центру Приштине од стране шиптарских нападача.
Америчка ТВ станица „ФОКС ЊУЗ“ тај напад описује као терористички, и наглашава да су нападачи, који су били део терористичке ћелије, ухапшени. Такође се наглашава да је ухапшено шест шиптарских терориста, који су планирали „терористички напад“ на представништо и особље ове цркве у Приштини.
———————-
„ФОКС ЊУЗ“ у свом ТВ извештају апострофира да се радило о планираном и спреченом терористичком нападу, и да се две пребијене жене опорављају, и да су тренутно ван опасности.
Они описују Косово као политички и безбедносно веома нестабилну „територију“, пажљиво избегавајући реч „држава или република“, и бацају акценат на (видео документовано) дивљање шиптарских сепаратиста у марту 2004 године, које описују као, дивљање руље, паљевине и бомбардовања- и наглашавају да је на Косову у порасту исламски екстремизам.
НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: Ова четворица шиптарских младића „интелигентног изгледа“ (приказани на фотографији) вероватно немају никакве везе са горњим нападом, и ова слика нам је послужила једино као илустрација шиптарског екстремизма.
————-
Шесторица шиптара који су планирали терористички напад на ову цркву мормона, су ухапшени 3 новембра 2013, истог дана када су двојица од њих пребили две „часне сестре“ у центру Приштине.
Црква мормона „Свеци последњег дана“ је издала саопштење у коме каже: „Потврђујемо да су наше две сестре пребијене на Косову и да су потом евакуисане из региона. Хвала Богу, оне су на путу да се потпуно опораве“…
За ФБР припремио Миодраг Новаковић
Емисија Биљане Ђоровић на радију Снага народа – Инфоратници против Новог светског поретка (један од гостију Миодраг Новаковић – оснивач СРБског ФБРепортера)
Инфоратници против Новог светског поретка
16.11.2013. Радио Снага народа
Аутор и водитељ: Биљана Ђоровић
Саговорници су били:
Миодраг Новаковић, уредник сајта Фејсбук Репортер
Марко Јакшић, посланик са Косова и Метохије
Слободан Ерић, главни уредник магазина Геополитика
Небојша Малић, новинар
Зоран Чворовић, доктор правних наука
ACHTUNG, ACHTUNG: вУЧКов албанизовани орган КМ наређује државним чиновницима излазак на Тачијеве изборе, под претњом казне „Сто за Једног“…
Орвелијански превод препоруке Владе Србије државним чиновницима у Косовоској Митровици, урадио Миодраг Новаковић 17 новембар 2013, СРБски ФБРепортер
ПАЖЊА, ПАЖЊА – ОРГАН ВЛАДЕ СРБИЈЕ НА КиМ НАРЕЂУЈЕ СВИМ ЗАПОШЉЕНИМ У ЈАВНИМ УСТАНОВАМА ДА НА СЕПАРАТИСТИЧКЕ ИЗБОРЕ 17.11.2013. ИЗАЂУ КОЛЕКТИВНО И СА ШИРОМ ФАМИЛИЈОМ – СВАКО ОДУПИРАЊЕ ОВОЈ НАРЕДБИ БИЋЕ КАЖЊЕНО СУРОВОМ И НЕЉУДСКОМ РЕЖИМСКОМ ОДМАЗДОМ…
———————–
Северно-Косовска Митровица, лета зимског, 2 хиљаде баксузне године
Српско-режимски албанизовани орган на челу са другом Прстимиром је, на седници одржаној дана 12 новембра 2013, размотрио безбедносну ситуацију у граду Косовска Митровица, и дошао до закључка, да је север КиМ веома небезбедан за све издајнике и режимске петоколонаше, у које сврстава и сам себе. У том смислу, овај Дачићев албанизовани орган је донео одлуку да се предузму све неопходне мере и радње, и да се појача будност над људством и средствима за производњу. Посебне мере се примењују према другу Прстимиру, који је пре две седмице ударен у главу (и то више пута), и те последице су и данас видљиве, више него икада. Друг Прстимир ће од сада бити окружен Дачићевим режимским горилама, док га не преузму Тачијеви трансплантолози ради даље обраде…
Овим горњим поводом КМ албанизовани орган наређује грађанству КМ да изађу на сепаратистичке изборе „Републике Косово“ и на тај начин искаже жељу за самоукидањем себе као уставотворног народа, и за трајни нестанак са ових простора. Наравно, такав њихов поступак ће нанети трајну штету државним и националним интересима легалне Републике Србије- али то њих не треба да брине, пошто ће они бити албанизовани, а њихова нова држава ће од сада бити „косова репубљик“…
Такође, српско-режимски албанизовани орган из КМ, моли грађане да их (њих албанизоване органе) не бију, не псују, и не млате ко стоку, и на разне друге начине- јер то неће толерисати њихови албанско-сепаратистички и нато-окупаторски заштитници.
—————————-
Свим директорима јавних предузећа која добијају паре из буџета КМ (Србије) се наређује извршење следеће наредбе (и то по цену живота)-
Да, 17 новембра, када се понавља још једно лажирано сепаратистичко гласање, да на исто изведу, не само себе и своје раднике- него и своју ( а нарочито својих радника) ужу и ширу фамилију (пожељно и кумове и комшилук), и да потом формирају колоне у два реда, и да се „бирачким местима“, која ће овај пут бити „покривена“ НАТО митраљеским гнездима,, приближе у „мимоходу“, уредно и понизно, држећи се за руке, и певајући нашу омиљену и „красну пјесмицу“ ДРУЖЕ АЛЕКСЕ МИ ТИ СЕ КУНЕМО, ДА СА ТВОГ ИЗДАЈНИЧКОГ ПУТА НЕ СКРЕНЕМО…
Сваки покушај одбијања извршења ове наредбе из „вУЧКове јазбине“ са Дедиња, биће сурово кажњен, са СТОТИНУ обешених (за јаја) државних чиновника- за ЈЕДАН пропуштени издајнички глас…
Наредбу издао „вУЧКов албанизовани орган“ , посредством Друга Прстимира (а.к.а Бивши Србин)
———————
За Вас и све Нас, прочитао између редова, М. Новаковић
П.С. Ако мислите да је овај текст (не)слана шала, онда прочитајте приложени садржај поруке Владе Србије својим „изумирућим“ државним чиновницима у КМ…
ADDENDUM…
SRPKINJE I SRBI, DELITE OVO RADI OVE HRABRE KOSOVKE ! !Poštovani Stevane, čitam Vaše objave (onoliko koliko stižem zbog privatnih i drugih obaveza) i saglasna sam sa mnogim stvarima… I sami znate koliko je i kako u medijima preuveličana brojka i sastav ljudi koji su juče bili na trgu u K. Mitrovici… Od lažne brojke od 5000 hiljada došlo se čak do 10000 u sinoćnjim vestima! Strašno! Nisam bila niti sam nameravala da odem po bilo koju cenu, ali od onih meni najbližih koji su po direktivi svojih rukovodioca morali (ali zaista morali, jer su bili ucenjeni i zaprećeno im je) da idu saznala sam i ovo: osim brojne policije (raznoraznih pripadnika) bilo je najviše onih koji su organizovanim besplatnim autobusima dovezeni sa prostora južno od Ibra (Gračanice, Štrpca i drugih enklava). Oni su bili zaduženi za skandiranje, jer su bili najbliži bini. Bilo ih je bezbroj i svim ljudima iz Mitrovice nije bilo jasno koja je ta masa i odakle se stvorila… Drugi (tačnije, treći deo, jer su prvi činili policajci) bili su zaista stanovnici Mitrovice, ali oni kojima je naređeno pod pretnjom daljeg „nefinasiranja“ (čitaj: otkaza) idu na takav skup… I najzad, u najmanjem broju je bilo zagovornika onih otpadnika na bini iz Mitrovice (koji najviše liče na onu bandu otpadnika najgore vrste kakvu možete videti u starom filmu „Banović Strahinja“, u moralnom, karakternom i svakom drugom smislu… govorim to jer ih znam i znam ko su i šta su, neki su mi, nažalost, i komšije)… Ovakva medijska kampanja i propaganda nije viđena još od komunizma… čak su i direktori lokalne TV Most i drugih promenjeni još pre dva meseca kako bi odlučno išli u poslednji juriš za propast…. Sve je ličilo na ono: Narode moj, stoko moja, ajd sad dobrovoljno na klanje!… A da ne govorim o ucenama za 17. novembar! To sigurno nigde u medijima ne možete čuti niti videti! Pravi vek tame! Ovo su samo neka zapažanja od juče, ali verujte, istinita! Srdačan pozdrav!
„АМБИВАЛЕНТАН СТАВ“ РУСКОГ ДИПЛОМАТСКОГ СЛУЖБЕНИКА „4 РАНГА“ ИВАНЦОВА О „ИЗБОРИМА“ ….
КОМЕНТАР УРЕДНИКА НА „АМБИВАЛЕНТАН СТАВ“ РУСКОГ ДИПЛОМАТЕ „4 РАНГА“ ПЈОТРА ИВАНВЦОВА ПО ПИТАЊУ КОСОВА…
ДИПЛОМАТИЈА У ОГЛЕДАЛ(Ц)У…
————————-
У наставку је глава 7 додатка 2, Резолуције УН 1244- на коју се позива Руска амбасада у саопштењу у доле приложеном (хтмл) прилогу:
7. Политички процес у правцу успостављања привременог оквирног спопразума који обезбеђује значајну самоуправу Косову, уз пуно поштовање споразума из Рамбујеа и начела суверенитета и територијалног интегритета Савезне републике Југославије (Србије) и осталих држава у региону, и демилитаризацију ОВК…
————–
А ово је кључни пасус тог саопштења:
„Став Русије по питању косовског регулисања остаје непроменљив. Он се темељи на одлукама Савета безбедности УН-а, пре свега резолуцији 1244. Подржавамо напоре руководства Србије у питању косовског регулисања, као и споразуме у процесу дијалога Београд-Приштина. У пуном капацитету то се односи на питања, везана за одржавање избора на Косову, формирање Заједнице српских општина на основу резултата ових избора.“
———————
Овде се ради очигледно о веома двосмисленом дипломатском речнику- Где Руси у први план истичу принципијелну подршку Резолуцији 1244 („Став Русије по питању косовског регулисања остаје непроменљив. Он се темељи на одлукама Савета безбедности УН-а, пре свега резолуцији 1244.“) , која недвосмислено подржава територијални суверенитет Србије, и залажу се да сва питања статуса Косова буду разматрана у оквиру резолуције- Овај став је очигледно подударан са досадашњим званичним ставом Москве…
…
Потом у наставку пасуса истичу да подржавају напоре руководства Србије („у питању косовског регулисања, као и споразуме у процесу дијалога Београд-Приштина. У пуном капацитету то се односи на питања, везана за одржавање избора на Косову, формирање Заједнице српских општина на основу резултата ових избора.“)- Овај део изјаве руског дипломате „4 ранга“ је у најмању руку дискутабилан, јер је контрадикторан Резолуцији 1244 коју званична Москва принципијелно и бескомпромисно подржава!?
…Јер ако је став Русије по питању Косова непроменљив и принципијелно подржава сва решења у оквиру Резолуције 1244 (и из истог разлога Русија одбија да призна Косово као „државу“)- онда је подршка српском руководству од стране дипл. службеника „4 ранга“ Петра Иванцова по „питањима“ илегалних (у односу на устав и суверенитет Републике Србије, који резолуција 1244 гарантује) албанских избора- у директној супротности са досадашњим званичним ставом Москве, јер и само одржавање (организација и учествовање „српске државе“ на овим изборима) нарушава Уставни интегритет (који гарантује Резолуција 1244) Републике Србије-
…Онда је једини могући закључак да оваквим „амбивалентним ставом“ службеник „4 ранга“ Руског МИП-а Пјотр Иванцов скаче, не само сам себи, већ и својој матичној држави Русији, у стомак!?
…
…Али на крају крајева, ово је само мишљење једног „парамедијског лаика“, можда ће умни правници и професионални дипломате, боље размрсити ово „дипломатско клупко“ службеника „4 ранга“ г. Иванцова, него што сам то ја успео у овом кратком осврту на овај најновији дипломатски „салто мортале“ (или можда се иза гвоздене дипломатске завесе одиграва нешто о чему ми „лаици“ не знамо?)…
Миодраг Новаковић
*****
http://www.ambasadarusije.rs/sr/vesti/u-vezi-komentara-u-medijima-povodom-izjava-predstavnika-mip-rusije
САВЕТНИК ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ: САД ЈЕ ПРИОРИТЕТ ДА ИЗБАЦИМО КОСОВО ИЗ УСТАВА СРБИЈЕ, А ОНДА ИДЕМО РЕДОМ…
„Орвелијански превод“ текста листа Данас „Марко Ђурић – Уставни закон после преговора са Приштином“ на Српски урадио Миодраг Новаковић
—
„Уставом Србије је јасно дефинисано да је АП Косово и Метохија део уставно-правног поретка државе Србије , па је потпуно нелогично и против-уставно да се настављају политички (читај издајнички) преговори који ће створити наводне предуслове за елиминисање АП КиМ из уставног поретка земље, трајно отуђивање наше територије и укидање грађанског статуса и држављанства стотинама хиљада наших српских суграђана са КиМ. О чему ће се изјаснити и петоколонашка Влада и бескичмена, „партократска“ Народна скупштина, и по потреби све друге издајничке државне институције“ – каже за Данас Марко Ђурић, саветник председника Србије и потпредседник српског дела Одбора за примену издајничког Бриселског споразума, одговарајући на питање да ли би ситуација била политички јаснија да је Уставни суд Србије (чији рад је директном интервенцијим спречио председник Србије Т. Николић), оценио уставност Бриселског споразума пре локалних косовских избора.
Он сматра да је овим одговором објаснио и због чега власт није смела да прво мења Устав (јер би то онда био очигледан акт издаје- овако ако успеју да преваре косметске Србе да сами себе укину у Уставу учествовањем у нелегалним шиптарским изборима- онда би могли све то могло лакше да прође у парламенту и код апатичне српске јавности), да би ишла на издајничке преговоре у Бриселу, кад је сам председник Србије признао да је платформа за КиМ неуставна- али се није либио да партијском послушнику и „правном слепцу“ на челу уставног суда Србије Слијепчевићу нареди да обструише и одложи доношење одлуке Уставног суда Србије на најмање пола године.
— Марко Ђурић, саветник председника Србије, говори за Данас, аутор оригиналног текста је Јелена Тасић, ФБР превод М. Новаковић
13.11.2013.ДАНАС, СРБски ФБРепортер
*Због чега је Београд пристао на изборе са несређеним бирачким списковима и границама општина по косовским законима, које су преузете из Ахтисаријевог плана?
– Издајнички бриселски преговарачки процес у вези са изборима на КиМ није текао глатко јер се ради о томе да се свесно одричемо своје највредније територије и свог лојалног становништва у корист шиптарских терориста и НАТО окупатора, као што, уосталом, ни пут ка постизању „првог издајничког споразума“ није био раван и без препрека јер смо морали на крају да извршимо сва наређења из Брисела. Много тога још треба да се реши да би сви постигнути издајнички договори у потпуности заживели а наивном народу то потом прикаже као наш „успех“, а на том плану се редовно договорамо са приштинским сепаратистима око свих аспеката који предвиђају елиминацију, асимилацају и албанизацију српске заједнице у сепаратистичкој покрајини. Конкретан пример је и ситуација са списковима, где смо кобајаги доведени пред свршен чин неколико дана пре избора. Спискови су тако прављени да се Албанцима на основу пребивалишта током 1999. омогући гласање на северу КиМ, а да се истовремено од скоро 300.000 Срба који би могли да испуне тај критеријум, на списковима нашло тек 13.000- што је за нас било веома прихватљиво. О овом заједничком издајничко-сепаратистичком слагању по свим аршинима издаје известили смо све укључене факторе, укључујући и бароницу Ештон. Желимо да у наредном периоду створимо повољније и регуларније услове за предстојеће парламентарне изборе те стране „државе“ на територији наше државе, што не значи да је требало потпуно да одустанемо од борбе да шиптарска држава заживи и на југу централне Србије.
*Чему страх да би у северном делу Косовске Митровице градоначелник могао да буде косовски Албанац, поготово што ће многи Срби јужно од Ибра имати Албанце на челу општине, а албански одборници биће и у заједници српских општина (ЗСО)?
– Карактер међунационалних односа на КиМ је такав да доминација бивших терориста ОВК у локалном парламенту у општини у којој Срби чине убедљиву већину никако не може да буде добра вест за српске режимске интересе, јер онда би локални Срби имали непобитне доказе о нашој издаји. У другим деловима КиМ на кожи наших сународника, које смо продали у бесцење, видели смо какве позитивне импликације има то што власт држе терористи ОВК. Наши ОВК пријатељи су омогућили да Српски грађани буду лишени могућности да на регуларан начин и у демократској атмосфери одлуче о својој будућности, и из тог разлога они више не праве проблеме, ни нама, ни нашим сепаратистичким пријатељима из Приштине. То конкретно значи да је неопходно да амбијент на дан квази-избора омогући мирно и достојанствено остваривање бирачког права за све шиптаре који желе да га искористе и једном симболично безначајном броју албанизованих Срба, а за случај да се поново деси да поновљени избори доживе излазни фијаско послаћемо свеже „напредњачке“ јуришне одреде разбијача гласачких кутија, да би све то накнадно заташкали. А то што већински Српски родољуби са севера КиМ на путу ка биралиштима своје албанизоване комшије снимају, записују њихова имена, вређају их, прете њима лично и њиховој деци- или гађају каменицама режимске разбијаче гласачких кутија, и физички насрћу на њих- то је на жалост цена коју издајници „на терену“ морају да плате.
*Да ли власт, како тврди ДС, „експлоатише“ појам ЗСО, за који нико не зна шта значи?
– Институције не „експлоатишу“ ЗСО јер тај „ЗСО“ у ствари и не постоји (то је само једна мало гломазнија месна заједница, са никаквим правима), већ кроз ту наводну „мега месну заједницу“ покушавају да осигурају нестанак српског живља на КиМ, које под хитно намеравамо да избацимо из Устава и државно-територијалног поретка Србије. ЗСО представља институционални оквир у коме ће Срби у нашој бившој јужној покрајини потпуно изгубити свој национални, грађански и уставни идентитет, док ће неки неминовно бити и физички екстерминисани или етнички почишћени- али шта ћемо то је цена нашег статуса кандидатата за „оно у шта никада нећемо ући“. За такво евентуално национално-самоубилачко понашање, наше српско косметско становништво биће потпуно подржано и потпомогнуто од стране издајничког Београда, сепаратистичке Приштине и злонамерне међународне заједнице, што се до сада нису усуђивали да спроведу ни наши „жути претходници“, који нас ових дана вређају једним веома препознатљивим слоганом „Издајници једни, украли сте нашу издају!!!„.
Комуникацију и координацију са Београдом, оствариваће и контролисаће Приштина на начин прецизно утврђен њеним статутом у свим аспектима, укључујући финансирање и практично функционисање албанизованих органа на северу. Та „месна заједница“ ће имати малобројне локалне надлежности: предвиђено (по принципу „обећање лудом радовање“) је да добије одговарајуће представнике у правосудним органима, никакву слободу у управљању и планирању инфраструктурним, образовним, здравственим и другим питањима на северној територији које ће сада бити под потпуном шиптарском контролом, имаће свог „албанизованог представника“ пред сепаратистичким приштинским институцијама у Консултативној заједници општина, а моћи ће да слободно комуницирају (под условом да им то дозволи Тачи) са Београдом као и до сада.
*Због чега статут ЗСО није објављен пре избора, да грађани знају за шта гласају?
– Па наравно да је најбоље да гласају за „мачку у џаку“. Да смо га објавили, свима би било јасно де ће та заједница имати овлашћења на нивоу „месне заједнице“ и то у складу са шиптарским сепаратистичким законима- и ко би онда ту био луд да гласа? Предвиђено је да се прво заврши лажирани изборни процес, па да Руководећи тим који полаже рачуне Тачију, након консултација са (не)изабраним легитимним представницима локалних заједница са већинским српским становништвом сачини нацрт статута ЗСО и достави га међународним окупаторима, чиме ће се новоуспостављена општинска (читај месно-заједничка) већа најдиректније и на нај-недемократскији могући начин укључити у припрему оквира за своје будуће изумирање под плаштом ЗСО (овде треба признати да је саветник Ђурић био, бар делимично, искрен када је ову фантомску про-шиптарску заједницу назвао „плаштом“- могао је слободно и „поњавом“).
*Како коментаришете то што је први потпредседник Владе Александар Вучић само два дана пошто је у Грачаници изјавио да „неће и не може да ратује за КиМ“, 3. новембра понудио да Београд заведе ред у северној Митровици?
-Па ако ви до сада нисте схватили колики је преварант и лажов наш потпредседник Владе, који није понудио представницима међународне заједнице улазак државних органа Србије у било какав рат 3. новембра (против својих пријатеља из Брисела и Приштине), већ је послао јасан сигнал да наш однарођени режим жели да сломи сваки уставобранитељски и слободарски отпор на северу КиМ, и брзо и ефикасно се обрачуна са свим српским родољубима на територији северног Косова- ако за то сагласност дају надлежни светски политички фактори, наравно противно свим одредбама Резолуције 1244 СБ УН- коју смо иначе ми припадници владајуће елите погазили по свим тачкама. Тиме је, уз бројне остале активности, још једном потврђена принципијелна криминализација и велеиздајнички карактер наших државних институција у текућем процесу и спремност на конкретно доприношење заокруживања илегалне шиптарске државности у оквиру легалног државног система Србије. Институције Србије ће у периоду до завршетка читавог издајничког процеса на КиМ 1. децембра бити максимално ангажоване у предузимању свих неопходних мера изван домена својих уставних надлежности како би плански и против-уставно отуђили тај највреднији део наше државне територије, и националне и верске баштине, а наше најлојалније грађане са КиМ учинили „апатридима“ (обездржављеним грађима) и робовима Тачијеве „нарко државе“.
Ко је утицајнији?
*Ако премијер Дачић каже да „Срби на северу КиМ не слушају никог – Београд, Приштину, међународну заједницу, што није први пут, а да слушају ДСС, Двери и Образ“, а Ви тврдите да је посланик ДСС Марко Јакшић јачи од речи државног врха, патријарха Иринеја и владике Теодосија, да ли значи да ова власт треба да се повуче, јер у народу има утицајнијих од ње?
– Ниједан појединац не може и не сме да буде јачи од диктаторске државе (читај издајничког режима) која на својој легалној територији јавно и безобзирно крши Устав државе на чијем је челу (и спроводи „устав“ једне непостојеће државе) и законима гарантована људска и грађанска права својих држављаан са КиМ, и свака част др Марку Јакшићу који се за иста бори принципијелно и бескомпромисно- Али то (да нико не сме да буде изнад „издајничке клике“) се односи и на друге режимске личности и групе, окупљене око „друга у црном“ г. Вулина и његових „напредних“ национал-социјалистичких (једна од дефиниција фашизма) „јуришних одреда“ а.к.а. „разбијачи непослушних гласачких кутија“, које су створиле климу напетости и страха како би прикрили режимско-шиптарски изборни фијаско 3. новембра. Порука Србима на северу је да ће Београд учинити све што је неопходно да се они избаце из Устава Србије што пре, и предају у руке ратном злочинцу, трговцу живим људима и органима, и нарко босу Хашиму Тачију, ради даљег процесуирања у његовим „ОВК банкама органа“…
За Вас и све Нас „прочитао између редова“ Миодраг Новаковић
ЂОРОВИЋ- НОВАКОВИЋ: КОМЕНТАР НА КОМЕНТАР (о најављеном државном удару на грађанске слободе у Србији))
Биљана Ђоровић
Биљана Ђоровић
Ко је права мета овог најављеног рата Вучећевог и Дачићевог казали су они сами: `брачунаћемо се и са екстремистима на политичким скуповима (Дачић)`; `Предлажемо да се блокирање саобраћајница сматра кривичним делом (СНС)`.
Дакле, Вучић и Дачић су палили свој Рајсхтаг да би имали изговор да се обрачунавају са својим политичким противницима и са радницима у штрајку!
Државни апарат који тренутно имају у рукама зато што су се користили бруталном изборном крађом (Дачић) и безочном изборном преваром (Вучић) одлучили су да искористе не у борби против нарко дилера из Великог Трновца који газе полицајце, не против нарко боса Османија који зато што је Шиптар и има заштиту НАТО обавештајаца може да се шета Београдом док полиција јури Шарића. Не, тај државни апарат неће искористити на да би бар 45 минута штитили Србе и манастире на КиМ од Тачија. Ту олако и преварно стечену моћ, Вучић и Дачић ће користити против својих политичких противника и радника у штрајку тако што ће нас прво све заједно прогласити хулиганима“.
(из отвореног писма Покрета Двери)
Биљана Ђоровић: Рећи не овом систему – обавеза је сваког мислећег појединца на планети!
У емисији “Без цензуре” о КОНТРОЛИ УМА – У рукама смо страшних психопата!
Биљана ЂОРОВИЋ: Базична психолошка операција која се спроводи над Србима је УБИСТВО КАРАКТЕРА НАЦИЈЕ!
-
Жандармерија- Кога они чувају данас, државу и свој народ? Или режимске узурпаторе и западне слуге? Да ли им је можда сутра намењена улога режимских „ескадрона смрти“? (М. Новаковић)
-
Миодраг Новаковић
Биљана овде покушава да нам презентује ширу слику- односно контекст у коме режим најављује репресивне мере против својих грађана, променом закона и увођења неких „тајних служби“, по узору на латино-америчке „ескадроне смрти“ (ми већ имамо прилике да видимо деловање тих „ескадрона“ на северу КиМ, где су разбијали „непослушне и празне“ гласачке кутије- следећи пут ће разбијати лобање својим грађанима!? То све раде на начин на који се води специјални рат против непријатељских ентитета- рецимо неке стране дражве, а не против својих грађана. Режим у контекст најаве нових противуставних „судских мера“ које задиру (и укидају) у основне грађанске слободе: слободу окупљања, изражавања, говора, права на ненасилне протесте, друге мирољубиве облике цивилне непослушности, као и слободу медија (дакле све саме фундаменталне вредности Европе у коју се куну)- ставља заједно хулигане на стадионима, нарко-дилере, терористе, и „екстремисте“ на политичким протестима!? Да су рецимо издвојили само „политичке екстремисте“, онда би буквално свима било јасно да се овде ради о обрачуну са политичким неистомишљеницима. На овај начин „трпања у кош“ свих заједно, као и исценираним нередима на стадионима (за које је иначе доказано, да навијачке групе контролишу, не само политичке партије из Србије, већ и тајне службе из земље и иностранства)- режим разводњава отпор код ширег грађанства, и свесно збуњује необавештене грађане, који ће у страху за личну безбедност, пристати на укидање властитих грађанских слобода зарад неке имагинарне безбедности. Та формула се већ успешно примењујеу већини западних земаља, нарочито у САД, где су многе грађанске слободе суспендоване у име борбе против фантомског непријатеља… Данас се диктатура у Србији уводи на велика врата, и овакво најављено насиље над законодавством не сме да се дозволи, нарочите не без учешћа шире јавности, односно народног референдума… Ово што ради Вучићев режим је само наставак државног удара на Уставни поредак Србије, који су недавно отпочели потписивањем „бриселског споразума“… Сада је императив да се зауставе по СВАКУ ЦЕНУ…
Од М. Новаковића, на горњу тему:
——————————ПОВЕЗАНИ ЧЛАНАК:
СРБСКИ ЖУРНАЛ 