Tagged: patriotizam

ФБР уредник Миодраг Новаковић у емисији – Инфоратници против новог светског поретка 14.12.2013.


Емисија: Инфоратници против Новог светског поретка

Аутор и водитељ: Биљана Ђоровић

Радио Снага народа
14. децембар 2013.

Саговорници:
Велимир Абрамовић, Миодраг Новаковић, Милан Лакић, Дарко Бабић

Advertisements

Емисија Биљане Ђоровић на радију Снага народа – Инфоратници против Новог светског поретка (један од гостију Миодраг Новаковић – оснивач СРБског ФБРепортера)


Инфоратници против Новог светског поретка

16.11.2013. Радио Снага народа

Snaga Naroda
Аутор и водитељ: Биљана Ђоровић

Саговорници су били:
Миодраг Новаковић, уредник сајта Фејсбук Репортер
Марко Јакшић, посланик са Косова и Метохије
Слободан Ерић, главни уредник магазина Геополитика
Небојша Малић, новинар
Зоран Чворовић, доктор правних наука

РЕЖИМСКА ЗВЕР ЈЕ У СМРТНОМ РОПЦУ…


Таква времена неизбежно долазе, „катран и перје“ неминовно следују и онима на врху ове издајничке пирамиде који се тренутно скривају у својим дедињским бункерима. Једна ствар је данас сигурна, они више немају миран сан, и тај сан им неће обезбедити чак ни медијска интервенција председника (НЕ)народне скупштине, који је јуче захтевао од народа (чију државу распродаје и чији устав свесно руши), да обезбеди „миран сан“ за свог Вођу.

***

РЕЖИМСКА ЗВЕР ЈЕ У СМРТНОМ РОПЦУ…

ERGELA

Постигнута је кључна победа, вУЧКовом режиму је забијен глогов колац и та битка је добијена, али овај бриселски вампир још није ликвидиран. Значи, рат још није добијен- зато не сме бити опуштања нити препуштања „пост-изборној“ еуфорији. Овај домаћи непријатељ и његови спољни спонзори не одустају од своје прљаве намере- иза себе имају логистику једне империје, једне државе и једне „квази-државе“.

Њихови јадни и бедни „домаћи“ медији (неки, још колико јуче, се декларисише као наводно патриотски) настављају спиновање јавности и шире такве лажи, на којима би им и сам Гебелс завидео… И нема сумње да ће покушати свој пораз да прикажу као победу.

Дакле- обструкција и бојкот избора илегалне шиптарске квази-државе на територији легалне српске државе- јесу велики успех и представљају ветар у једра удруженим српским родољубима, и све више хомогеној, и удруженој српској патриотској опозицији, али пре свега нашој косметској браћи и сестрама који се боре за часни опстанак на својим огњиштима и опстанак у оквиру своје српске државе (једине за коју знају они и њихови преци, већ више од целог миленијума)- Али такође сада наилази период када ће удружени приштинско-београдско-бриселски непријатељ покушати да легализује „нелегализујуће“ и да свој пораз на северу представи као победу…

У наредним данима, без обзира да ли ће „окупаторско-издајнички“ непријатељи на северу КиМ обновити ове „квази-изборе“- они ће свакако покушати да тамо накнадно прогласе Тачијеву „републику“, и потом успоставе шиптарске општине и друге локалне органе под албанским „државним“ симболима и заставама- зато је сада још важнија јединственост и одлучност у бојкоту и обструкцији успостављању таквих „квазидржавних-органа“.

Спречити их по сваку цену да заживе на северу…

—————–

Видели смо на примеру Митровице да је најјаче оружје против режимских мрачних снага и Вучићевих маскираних батинаша присуство великог броја грађана, и њихових видео и фото камера које су раскринкале, и неумољиво забележиле, бедан покушај Вучићевих батинаша да припишу властито дивљање и вандализам српским родољубима.

Њих је потребно додатно раскринкавати, не само својим масовним присуством, већ и директном конфронтацијом- на двадесет маскираних режимских батинаша, довести најмање две стотине српских родољуба. Треба такође снимити или забележити таблице њихових возила, скинути им (ако је то могуће и безбедно) са глава „кукуљице“ и тако их демаскирати (фотографисати). Било би још најбоље ухватити их живе, идентификовати, „скинути до гола, посути катраном и перјем“ и као такве вратити назад Вучићу.

Таква времена неизбежно долазе, „катран и перје“ неминовно следују и онима на врху ове издајничке пирамиде који се тренутно скривају у својим дедињским бункерима. Једна ствар је данас сигурна, они више немају миран сан, и тај сан им неће обезбедити чак ни медијска интервенција председника (НЕ)народне скупштине, који је јуче захтевао од народа (чију државу распродаје и чији устав свесно руши), да обезбеди „миран сан“ за свог Вођу.

——————–

Режимска звер је смртно рањена, и осећа свој крај. Почела је и параноидна чистка унутар владајућих партија. Почео је и разлаз у самом врху режима по многим кључним питањима- СНС по унутрашњности масовно смењује своје локалне одборе…

…Све је више припадника војске, полиције и жандармерије, укључујући високе функционере, који се директно обраћају патриотским организацијама и медијима, са јасним ставом да се не слажу са одлукама издајничког режима, и достављају нам своја сазнања „инсајдера“.

Ових дана ћемо изаћи у јавност са многим веома скандалозним детаљима везаним за Вучићеву „рањену режимску звер“. Али морамо да имамо на уму, да је свака звер, па и ова режимска, најопаснија када је рањена.

Зато будимо спремни…

ФБР уредник Миодраг Новаковић

ДОДАТНИ КОМЕНТАР ЧЛАНА НАШЕ РЕДАКЦИЈЕ БРАНКА ГАЈИЋА:

  • Бранко ГајићОдлична објава! Не потцењујући борбу Срба за своју државу, допунио бих овај предлог мера потребом једног АНТИ ПРИШТИНСКО-АМЕРИЧКО-БРИСЕЛСКО-БЕОГРАДСКОГ ПРОГРАМА МЕРА мера којима би се парирало на сваку могућу ситуацију и потез ове кучнице. Антисрпски програм постоји и на сваку могућу ситуацију на КиМ једним кликом на рачунару се добије унапред осмишљена мера. Примера ради, ситуација је КРАХ ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА а њихова мера је ИЗАЗИВАЊЕ НЕРЕДА НА БИРАЧКИМ МЕСТИМА. Следерћа мера је ПОНИШТЕЊЕ ИЗБОРА, итд. А зато је већ потребан труст мозгова. Друга сугестија је ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА борбе Срба за своју државу.

ПРАШКА ЛЕКЦИЈА ВАЦЛАВА ДВОРЖАКА


 ПРАШКА ЛЕКЦИЈА ВАЦЛАВА ДВОРЖАКА

30 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Станимир Трифуновић

Отмено и разуздано „Српско коло“ из опуса „Словенских игра“ великана чешке (и светске) романтичне музике, Антоњина Дворжака  прострујало је 23.10.2012. године чешком престоницом. Овога пута под диригентском палицом човека који носи исто презиме као и његов славни земљак, композитор чувеног музичког дела. И премда је мало вероватно да је реч о Антоњиновом далеком потомку, сасвим је извесно да је наш јунак Вацлав, управо као и његов имењак Клаус, један од малобројних предака истине о Србији коју чак ни наша политичка класа на власти, годинама већ, не сме да изговори. Сасвим сигурно неогорчен нашим кукавичлуком, али без сумње охрабрен властитом истинољубивошћу, прозборио је целомудрено добри војник Швејк језиком народа чешког и  још једном постидео српску политичку (и националну) снисходљивост. Не треба се зато питати хоће ли или неће званична Србија валоризовати овај догађај из прашке палате књиге Неолуксор?  Неће, јер би тај чин представљао мучно сусретање са бездном властите националне неаутентичности и политичке условљености. Не треба, такође, стављати прст на чело зашто  се на овај или сличан начин нису осмелила, нити ће то учинити у скорије време учинити, велика имена савремене чешке уметности, попут Хавела или Кундере?, Хавела је у томе омела смрт, у најбољем случају, док је Кундеру на ћутање обавезала охола дисидентска лојалност западним вредностима. Уосталом, има ли и у нас, на овом пољу ангажованих јавних личности?. Тишина и стид. И баш зато, као што под нашим високим небом зебњиво проговара Народ уместо интелектуалне елите која би то требала прва да чини, и у Чешкој је, не први пут и не потмуло и јалово, мук прострелио народни саосећај са српским пострадањем и то гласом режисера и документаристе Вацлава Дворжака, човека скромне популарности, вероватно озбиљније препознатог тек по филму „Отето Косово“. Не треба трошити речи на оправданост овог поступка, као ни на континуитет Дворжакове посвећености Косметском питању кроз активности удружења чији је подпредседник. Исувише је то недостатан вид захвалности за оно што је учинио за пробијање медијског мрака о косметској драми нашег Народа. Није чак ни толико важно у том подвигу уочити узвишену  племенитост борбе за истину и чување крвљу заслуженог места српског Народа у историји савремене европске цивилизације. Више од свега је значајно препознати дивовску снагу прошлости која не пролази, у чију су нас привременост пак, са свих страна упорно уверавали последњих година а ми им готово поверовали. Оне прошлости која је истина. Истина коју је изговорио Вацлав Дворжак. На правом месту и у право време. У име свих нас. И нашег (само)понижења.

 

Повезани текстови:  СИМУЛТАНКА СА СОПСТВЕНИ НАРОДОМ

Повезани текстови:  ЈЕСМО ЛИ УЧИНИЛИ СВЕ ДА ОСЛОБОДИМО ОТАЏБИНУ?

Повезани текстови:  О ИСКРЕНОСТИ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ О КОСМЕТСКОМ ПИТАЊУ

Повезани текстови:  СЛОБОДА-НАЦИОНАЛНИ ЦИЉ